Autor: Danijela Nišavić
Tišina. Mir. Spokoj. Zdravlje. Četiri reči, četiri stanja. Sa tišinom se najčešće dobija i mir, a potom i spokoj, a sve to je preduslov zdravlja, mentalnog i fizičkog. Buka, koja je sastavni deo naše svakodnevnice upravo nam čini suprotno, ona nas tiho vodi u bolest i jedan je od osnovnih složenih uzroka narušavanja zdravlja.
Dunavski kej, Zemun
Foto: Danijela Nišavić
Na buku su naročito osetljiva deca mlađa od šest godina, ali i stariji od 65 godina. Studije pokazuju i da su žene više osetljivije od muškaraca u srednjoj životnoj dobi. Zato i jeste važno da kao roditelji i odrasli budemo svesni posledica i truditi se da što manje budemo izloženi zagađenju bukom.
A koliko smo zapravo svesni da je buka uvod u bolesna stanja? Koliko smo zagađeni bukom, šta je prevencija i kako svest o tome produbiti, razgovaramo sa našim eminentnim stručnjakom specijalistom otorinolaringologije i supspecijaliste audiologije, docentom dr sci Ljiljanom Čvorović, načelnikom odeljenja na Klinici za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Sagovornik merodavan, tema više nego aktuelna i inspirativna.
„Atmosfersko zagađenje nije jedina vrsta kontaminacije koja šteti živim bićima na planeti. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, buka je jedna od najopasnijih ekoloških pretnji po zdravlje. Evropska agencija za životnu sredinu navodi da je buka odgovorna za 16.600 prevremenih smrti i više od 72.000 hospitalizacija svake godine samo u Evropi“, kaže u razgovoru za Plodnu zemlju doc. dr Ljiljana Čvorović.
Brojne studije pokazuju da buka spada u stresogene faktore i da utiče na poremećaj psihosomatskog zdravlja. S obzirom na to da je čovek taj koji je glavni uzrok stvaranja buke, koliko smo zapravo svesni njenih posledica na organizam?
„Ranije se smatralo da je dejstvo buke ograničeno uglavnom na organ sluha ali danas je dokazano da je njeno dejstvo itekako složenije. Ona ozbiljno pogađa nervni sistem, i to kako centralni, tako i vegetativni, a preko toga utiče na srce, krvne sudove, krvni pritisak, digestivni trakt i mnoge druge organe i tkiva, u kojima izaziva promene i funkcionalne smetnje.“
Foto: Danijela Nišavić
Da li su učinci buke dugotrajni ili pak kratkotrajni?
„Neauditivni zdravstveni poremećaji izraz su fiziološke reakcije organizma na stres. Srećom te je većina učinaka kratkotrajna i prolazna, a to se odnosi na smetnje kardio-vaskularnog i imunološkog sistema, smanjenje pažnje i pamćenja, suženje vidnog polja. Međutim, mogu preći i u hronične: nesanica, povišen krvni pritisak, poremećaj apetita i seksualne funkcije, napetost i depresija. Agresivno ponašanje javlja se tek kod buke iznad 80 dB.
Izlaganje buci tokom spavanja dovodi do promena u frekvenciji srčanog rada i disanja kao i jačine pulsa. Isprekidana buka skraćuje period dubokog spavanja, čini san površnim ili dovodi do buđenja. Efekti buke posle buđenja ispoljavaju se u vidu umora, promena u raspoloženju, slabije subjektivno procenjenom kvalitetu sna, padu radne sposobnosti i dugoročnim psihosocijalnim i zdravstvenim efektima.“
Kako onda izabrati tišinu i zaštiti se od buke?
„Ne smatra se svaki zvuk zagađenjem bukom. Svetska zdravstvena organizacija definiše buku iznad 65 decibela (dB) kao zagađenje bukom. Tačnije, buka postaje štetna kada pređe 75 dB i bolna je iznad 120 dB. Kao posledica toga, preporučuje se da nivo buke bude ispod 65 dB tokom dana, dok je miran san nemoguć sa noćnim nivoima buke iznad 30 dB. Podizanje svesti i edukacija ljudi je ključna za prevenciju oštećenja zdravlja zbog buke. Neophodne su i rigorozne zakonske regulative u gradskom i industrijskom okruženju.“
Na svima nama, zapravo je da pokušamo da budemo tiši.
Statistika
Više od 50% stanovništva Evrope svakodnevno ometa buka
Oko 16% evropskog stanovništva (113 miliona) živi u “crnim akustičkim zonama“ > 65 dB
Kod 30% stanovnika Evrope buka ometa spavanje
Kod oko 12% svetske populacije sluh je ugrožen bukom
