Autor: Sanja Jovanović, master pedagog
,,Ovo je katastrofa kako si sredio/la sobu, pusti mene. Opet si dobio/la lošu ocenu iz srpskog, stvarno si glup/a jer ne možeš to da naučiš!“ Ovo su samo neke od rečenica koje ste nažalost verujem izgovorili Vašoj deci, svesno ili ne. Svaki roditelj želi svom detetu najbolje i najčešće su ovo neke od kritika koje ste upitili Vašoj deci jer ste smatrali da na taj način utičete pozitivno na njihov razvoj, međutim dete to doživljava negativno. Ovakav vid kritika omalovažava dete, ponižava ga, utiče na gubitak samopoštovanja, samopouzdanja i volju da se dete uopšte trudi za bilo šta.
Roditeljstvo predstavlja jedan dugotrajan proces, zahtevan i pun svakodnevnih izazova. Svakodnevne poruke koje upućujete deci uvek i potpuno utiču na detetov identitet i svest o sebi.
Preterana kritika može dovesti do toga da se dete čak oseća i manje vrednim, da se javi neki određeni strah. Umesto toga, uvek i najpre treba razmisliti o načinu komunikacije i izgovaranju određenih rečenica koje upućujete deci. Važno je da se potrudite da primenjujete pozitivnu motivaciju, podršku, ohrabrenje kako bi dete podstakli na dalji rad, uspeh i razvoj.
Кada kritikujete dete Vi zapravo treba da kritikujete njegovo ponašanje i situaciju ne njegovu ličnost. A, verovali ili ne kritika može i pozitivno da deluje na dete jedino ako je konstruktivna.
Pročitajte još:
Кonstruktivna kritika daje informacije detetu o tome šta i kako može da uradi bolje, šta može da koriguje kako u radu tako i u ponašanju.
Umesto opšte kritike poput : ,,Opet si dobio/la lošu ocenu iz srpskog, stvarno si glup/a jer ne možeš to da naučiš! “ efikasnija je ,,Vidim da si se potrudio/la na testu iz srpskog mada možda bi mogao/la da se fokusiraš više na gramatici kako bi to bolje shvatio/la.“
Ako jedino na ovaj način primenjujete kritiku, zasigurno pomažete da se kod deteta razvija kritičko mišljenje zatim i da zaista dete samo uvidi gde greši i kako može to da koriguje.
