Karakačanska, bardoka, pirotska pramenka, krivovirska, lipska, svrljiška, sjenička i vlaška vitoroga, autohtone su rase ovaca, a balkanska i srpska bela su stare vrste koza. Mnogima od njih opstanak je ozbiljno ugrožen, zato je očuvanje autohtonih vrsta ovaca i koza značajno za Srbiju. Rezultati istraživanja o autohtonim vrstama ovaca i koza u Srbiji koje je sproveo Institut za stočarstvo Srbije, biće korišćeni za formulisanje smernica i strategija za plansko očuvanje pramenke i autohtonih rasa koza u Srbiji, najavljeno je na predstavljanju ovog projekta u Institutu za stočarstvo.
Projekat, koji je finansiralo Ministarstvo poljoprivrede rađen je godinu dana, nakon više od 30 godina, otkada su poslednji put na ovako sveobuhvatan način proučavane ove vrste.
Na skupu je istaknut značaj očuvanja autohtonih populacija ovaca i koza u Srbiji kao strateški imperativ, uz napomenu da su sojevi autohtone rase ovaca pramenka i koza važna komponenta agrobiodiverziteta, ali i da su ekspanzija visoko produktivnih rasa u trci za profitom, kao i depopulacija ruralnog ambijenta uslovile da bude ugrožen opstanak nekih od ovih autohtonih vrsta. Neki sojevi su postali kritično ugroženi pa se njihov ukupan broj kreće između 200 i 300 grla. Otpornost na bolesti, izražen materinski instinkt, dug životni vek, dobra adaptilnost na nepovoljne uslove samo su neke od osobina autohtonih sorti ovaca i koza.
Dr Dragana Ružić Muslić 
Dr Nikola Delić
„Rezultati istraživanja su pokazali da postoje genetski autentična grla kod kojih je neophodno raditi na ishrani i napajanju, kao i visok nivo genetičkog diverziteta ispitivanih populacija, što je značajan iskorak u definisanju standarda autohtonih rasa i njihovoj konzervaciji. Prvi korak na putu njihove konzervacije je njihova morfološka, a potom metabolička i genetička karakterizacija, što je bio cilj našeg projekta“, istakla je naučni savetnik Instituta za stočarstvo dr Dragana Ružić Muslić.
Na predstavljanju projekta je rečeno da je imajući u vidu značaj ovih vrsta koji se ogleda u posedovanju specifičnih setova gena, kao i kulturnog, istorijskog spomenika minulih vremena i pokretača ruralne ekonomije, njihovo očuvanje nedvosmislen imperativ i da je prvi korak na tom putu njihova morfološka, a potom metabolička i genetička karakterizacija, što je i bio osnovni cilj projekta.
Pomoćnik direktora za tehnološki razvoj Instituta za stočarstvo dr Nikola Delić je istakao da rezultati ovog projekta određuju i pravac kojim bi Institut za stočarstvo, kao naučna ustanova i glavna odgajivačka organizacija, trebalo da se rukovodi u narednom periodu.
„To je put genomske selekcije koji bi kod autohtonih rasa doveo do formiranja nukleus zapata, a kod kvalitetnih priplodnih grla do povećanja proizvodnih parametara. Time bi naši proizvođači mogli maksimalno da iskoriste subvencije budžeta za poljoprivredu, koji je ove godine zaista istorijski i iznosi 120 milijardi dinara, od kojih su više od 104 milijarde direktna plaćanja, kao i da ponude potrošačima veću količinu kako mleka, tako i mesa“, rekao je dr Delić.
