Autor: Vladimir Lojanica
Nisu Zlatibor samo luksuzni hoteli, gosti što se otimaju za krevet više, postavljeni pa potučeni rekordi u tefterima turističke privrede, atrakcije kojima se ide u pohode… Nego i priroda, ono planinsko prostranstvo prošarano šumom, livadama i potocima. Evo, sad joj se netaknutoj, gde je nekad bio, vratio evropski jelen da ukrasi šaroliko životinjsko carstvo na 55.767 hektara kojim gazduje Lovačko udruženje „Zlatibor“ u čijem članstvu je oko 450 Čajetinaca.
Nije lovstvo samo odsreliti divljač i podičiti se trofejem, nego i naseliti je, pružiti uslove da opstane i razmnožava se, pomoći joj da se prehrani. Tome u prilog: Pored pet toplih čeka, 30 visokih čeka, 50 čeka na drvetu u lovištu je 70 hranilišta za srneću divljač, po 120 solišta i hranilišta za sitnu divljač, pet za medveda, četiri za jelena i 25 za divlje svinje.
Sa zebnjom se u LU „Zlatibor“ pre tri godine, posle dva-tri neuspela pokušaja, očekivala realizacija novog projekta reintrodukcije – naseljavanja evropskog jelena u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Danas već u lovištu zadovoljno trljaju ruke.
„Dobili smo 68 jedinki koje su se, posle prilagođavanja u našem uzgajalištu, puštene u prirodu. Raštrkali su se na sve strane, kamere su ih snimile i ljudi su ih videli oko Čajetine, u Šljivovici, Branešcima, Semegnjevu, Ljubišu, Gostiju, Dobroselici… Dobro su se prilagodili i što je najvažnije vidi se da ima podmlatka. U narednih sedam do deset godina sigurno će biti zabranjen njihov lov“, priča za Plodnu zemlju Goran Radović, upravnik Loviša „Zlatibor“.
Zakoni prirode neminovno važe na i na Zlatiboru. Jednu košutu zaklao je vuk i to je jedini do sada potvrđen gubitak od strane predatora. Napominje Radović da jeleni na Zlatibor stižu iz raznih lovišta „Vojvodinašuma“, ali da su samo jedinke doseljene iz vršačkog kraja imale mogućnost da sretnu vuka.
A što se ove zveri tiče, njena populacija je poslednjih godina u opadanju.
„Godišnja kvota za odsrel je pet vukova, mada smo prošle godine odstrelili tri. Zašto ih je manje – to najbolje zna priroda. U isto vreme šakal, koga je ranije bilo u tragovima, doživljava ekspanziju, a on i vuk ne mogu zajedno. Nije isključeno da je na smanjenu brojnost vuka uticao i stočni fond koji je bio na minimumu. Videćemo da li će ga privući sve veći broj broj stoke koje ljudi sa strane, uz pomoć države, uzgajaju na zakupljenim imanjima“, napominje Goran Radović.
Foto: LU „Zlatibor“
Lovni turizam Zlatibora ima svoju trodnevnu svetkovinu. Kraj februara rezervisan je za „Sabor lovaca“ gde se učesnici, a ima ih iz Srbije i inostranstva, takmiče u gađanju pokretnih i nepokretnih meta, spremanju lovačkog gulaša, učestvuju na skupovima iz oblasti lovstva i drugim pratećim sadržajima. Kruna „Sabora“ je lov na vuka pogonom, narodni rečeno – hajka. Ulov je u ovakim prilikama manje bitniji od druženja i pešačenja lepim zlatiborskim krajolicima.
Komšijska Tara nadaleko je čuveno stanište mrkog medveda kome se, kamere iz lovišta kažu, sve više sviđa Zlatibor. Baš pre neki dan na hranilištu Brezovac u ataru Jablanice uhvaćen je i obeležen četvrti medved čije kretanje LU „Zlatibor“ u saradnji sa Parkom prirode „Zlatibor“ i Biološkim fakultetom u Beogradu se prati satelitski.
„U našem lovištu poslednjih šest-sedam godina raste broj mrkih medveda, trajno zaštićene vrste. Sa jednog-dva koje smo viđali na kamerama, stigli smo do 10 koji su kod nas u svakom trenutku. Još najmanje toliko ih je u prolazu i za njih ne možemo da utvrdimo da li su stalni stanovnici Zlatibora. Ove godine dve mečke su odgajile po dva mečeta koja su se osamostalila i ostala u lovištu“, prenosi Milun Melović, lovočuvar.
U lovištu se aktivno radi na povećanju broja zaštićenih vrsta. Određene naznake postoje da bi Zlatibor uskoro i zvanično mogao da dobije još jednu životinjsku vrstu koja je nestala odavde. Kamere nisu potvrdile, ali ponešto ukazuje da rubne delove planine prema Republici Srpskoj naselile divokoze. Više nije retkost oko bistrih zlatiborskih potoka punih pasmtrke, klena, krkuše, sresti vidru. Češće se sreće leštarka, vrsta šumske koke, čija brojnost je bila u naglom opadanju.
„Osim vuka koji je u optimumu, evidenta je porast broja predatora u lovištu, a jedan od razloga je izobilje ishrane. Sa jedne strane dosta je divljači, a sa druge mnogo je nesavesnih ljudi koji u prirodu bacaju hranu koja privljači zveri. Doprinos je, najviše u populaciji lisica, doprinela oralna vakcinacija kojom je iskorenjeno besnilo. Monitoringom je utvrđeno da je najveći broj lisica uzeo tu vakcinu“, objašnjava Melović.
Loše je doba po zlatiborskog zeca. Na sve što se povećava brojnost predatora, priča lovočuvar, kišne godine poput ove desetkuju zečja legla. Protiv dugouhog stvorenja i ostale sitne divljači urotili su se i čopori pasa lutalica.
Čak 127 ptičjih vrsta koje nastanjuju Zlatibor je pod strogom zaštitom. Sa njima nebo deli i 27 zaštićenih vrsta. Posebno značajne su grabljivice suri orao, sivi soko, orao zmijar, crni lešinar. Beloglavi sup raširi krila sa uvačkih litica i doleti do Zlatibora.
„Nismo područje u kome bi se zadržavale ptice selice, a nemamo ni velikih vodenih površina. Raduje nas povećanje brojnosti jarebice koja se ne lovi, a kojoj pogoduju sve blaže zime. U Srbiji je poprilično nestala. Jaka zima 2012. katastrofalno se odrazila po nju, mnogo smrznutih ptica nalazili smo pod snegom, ali je uspela da se oporavi. Postavili smo joj dosta hranilišta, a ona prati područja gde se gaje goveda“, zaključuje Milun Melović.
