Autor: Anica Telesković, OKO magazin redakcija RTS
Da li je akcija „Bolja cena” zapravo prvo priznanje kreatora ekonomske politike da imamo problem i na domaćem terenu, kada je o inflaciji reč, odnosno da inflacija nije samo uvezena, već i ovde proizvedena, a da su pritom cene hrane rasle brže od inflacije. Koje činjenice su ostale ispod radara „slučaja parizer”?
Uopšte nije pitanje od javnog interesa da li predsednik Aleksandar Vučić jede ili ne jede parizer, da li se to videlo ili nije na snimku sa Andrićevog venca. Čak nije ni pitanje koliko procenata mesa ima taj parizer, jer ljudi ne kupuju parizer da bi jeli meso, a pogotovo nije pitanje kako se pravi sendvič od njega.
Pitanje je samo kakav je uticaj tog parizera na inflaciju. Da li ograničenje marži za 20 proizvoda, ali i nova potrošačka korpa koja će biti predstavljena u emisiji Hit tvit na Televiziji Pink u nedelju 17. septembra, može da obori ukupnu inflaciju? A najvažnije pitanje je da li su kreatori ekonomske politike, akcijom „Bolja cena“, zapravo prvi put priznali da je inflacija i ovde proizvedena, a ne samo uvezena?
Slučaj parizer zapravo je priznanje da imamo problem i na domaćem terenu, kada je o rastu cena reč, kao i da to nije samo posledica činjenice da kao uvozno orijentisana ekonomija loše trendove uvozimo spolja.
Svet bankarstva i investicija
Geneza ovog slučaja počela je mnogo pre nego što je parizer stigao na Andrićev venac i u epicentar uzavrele srpske političke arene.
Prvo je guvernerka Jorgovanka Tabaković za junski broj časopisa „Svet bankarstva i investicija“ napisala autorski tekst u kome navodi sledeće:
„Svi možemo da doprinesemo vodeći računa o tome da pojedinačni interes jedne grupe ljudi ili jednog lobija ne bude generator inflacione spirale. Sve vreme smo upozoravali da bi silazna putanja prehrambene inflacije, koju očekujemo do kraja perioda projekcije, eventualno mogla biti ublažena nesavršenom tržišnom strukturom na strani ponude, tj. manjkom snažnije konkurencije u ovom segmentu. Niko nema pravo da svojim neodgovornim ponašanjem ili sebičnim kratkoročnim interesima čini dugoročnu štetu svima, stvarajući osećaj nesigurnosti“, navela je guvernerka Tabaković. Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић
Na kakav lobi je mislila, guvernerka Narodne banke je objasnila je u nastavku teksta:
„Načelno gledano, profitne marže rastu u periodima privredne ekspanzije i smanjuju se u periodima usporavanja privredne aktivnosti, tj. u skladu s kretanjem tražnje. U periodima visoke tražnje, svim akterima u proizvodnom lancu i distribuciji – od proizvođača, preko prerađivača, do veletrgovaca i trgovaca u maloprodaji – lakše je da svoje povećane troškove prenesu na krajnjeg potrošača, dok su u uslovima smanjene tražnje prinuđeni da deo povećanih troškova proizvodnje nadoknade smanjenjem sopstvenih marži. Međutim, kada je reč o tržištu hrane i cenama hrane, njihova specifičnost ogleda se u činjenici da je tražnja za hranom manje cenovno elastična od drugih grupa proizvoda, što olakšava i da se povećani troškovi proizvodnje u većoj meri prenesu na maloprodajne potrošačke cene. Trgovinski lanci i prodavci generalno su iskoristili taj momenat i ja sam to u prethodnim mesecima više puta isticala ilustrujući na primeru kafe – da nisu svi učesnici u privrednom životu Srbije jednako svesni da trenutna i sitna korist proizvodi mnogo veću štetu“, napisala je guvernerka.
Slučaj „kafa“
Referisanje na slučaj „kafa“ zapravo je podsećanje na postupak protiv dva velika proizvođača na tržištu koji je pokrenula antimonopolska komisija. U svom saopštenju od 24. septembra 2021. godine, Komisija za zaštitu konkurencije navela je da je „osnovano pretpostavila da su društva „Atlantic Grupa“ i „Strauss Adriatic“, kao dva najveća učesnika na tržištu veleprodaje mlevene kafe u Republici Srbiji, te tako i dva najveća konkurenta, usaglašavali poslovne strategije u vezi sa cenama mlevene kafe u Republici Srbiji“.
Dakle, sa jedne od najviših monetarnih funkcija u zemlji izneta je sumnja da na našem tržištu postoje nesavršenosti i eventualni dogovori oko cena, što je po Zakonu o zaštiti konkurencije zabranjeno, ali i kažnjivo. Postupak protiv ova dva proizvođača kafe još nije okončan, a kompanija Atlantik grupa, koja proizvodi „Grand kafu“, dostavila je obavezujuću ponudu za preuzimanje „Štraus adrijatik“, koja proizvodi „Don kafu“. Za okončanje ovog posla čeka se dozvola antimonopolske komisije.
Epilog ovog slučaja još se čeka, ali guvernerka se zapitala ima li „među svim učesnicima” privrednog života još takvih osnovanih sumnji.
Marža na puter od 76,4%
Još nešto se dogodilo u tom periodu, a što je ostalo ispod radara javnosti: od 15. maja do 30. juna Republički zavod za statistiku (RZS) sproveo je unakrsnu analizu cena u trgovinama, ispitivao marže, ali i njihov eventualni uticaj na inflaciju. Rezultati tog istraživanja nisu prezentovani javnosti, ali ono što može nezvanično da se čuje jeste da je analiza pokazala da 20 vodećih trgovaca ima prosečnu maržu od 14,6 odsto, kao i da je najveće marže u tom periodu imao „Delez“ (23,8 odsto), a najmanje „TSV Brave“ (5,1 odsto).
Definisana je lista od 31 proizvoda, među njima i hleb, žitarice, sveže meso, jaja, mlečni proizvodi…
Kako nezvanično saznajemo, ovo istraživanje pokazalo je da su najveće prosečne marže na puter i iznose 34,8 odsto. Uz to, u posmatranom periodu u jednoj trgovini marža na puter iznosila je 76,4 odsto.
Najmanje marže, pokazala je analiza RZS, su na sveže svinjsko meso koje u proseku iznose minus pet odsto. Dakle, svežu svinjetinu trgovci su u tom periodu prodavali uz gubitak.
Upravo na ovu analizu Republičkog zavoda za statistiku pozvao se ministar trgovine Tomislav Momirović. Tako je 8. avgusta za „Juronjuz“ rekao da je dubinska analiza RZS pokazala da u trgovinskim lancima marže nisu baš tako velike, a profitna stopa im je relativno niska.
„Jednostavno, ovo je takvo vreme, vreme visoke inflacije“, rekao je Momirović, ali je tada dodao i da Vlada u demokratskom društvu ne može da reguliše cene. „Radili smo to u poslednjih godinu dana, ali samo usled velike krize i rata na istoku Evrope“, izjavio je ministar trgovine, misleći na uredbu Vlade o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica (hleba, mleka, brašna, ulja, mleka, šećera, svinjskog buta) iz novembra 2021. godine. Министар унутрашње и спољне трговине Томислав Момировић
Koliko su trgovci zaradili
Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku, međutim, razlikuje se od navoda iz Izveštaja o inflaciji u kome je NBS posmatrala profite i marže maloprodajnih lanaca tokom poslednje tri godine. U tom periodu prosečne marže u maloprodaji su povećane sa 14,9 na 16,1 odsto.
Na prvi pogled, čini se da nema neke velike razlike u odnosu na istraživanje RZS. Međutim, kao i uvek đavo je u detalju. Jer u izveštaju NBS se navodi da su marže najvećih trgovaca tokom te tri godine povećane sa 24,8 na 26,8 odsto.
Trgovci tačno kažu da marža nije čista zarada, da predstavlja razliku između prodajne i nabavne cene, kao i da su tu uključeni i troškovi, koji su takođe, tokom te tri godine značajno porasli.
Ali, šta je bilo sa čistom zaradom? Porasla je. I to značajno. Jer, sve se ovo dešavalo u vreme kada je Agencija za privredne registre objavila Izveštaj o poslovanju privrede u 2022. godini. U njemu se navodi kako je najveći poslovni dobitak zabeležen u sektoru trgovina na veliko i malo i to u iznosu od 274 milijarde dinara, što je 22,2 odsto više nego prošle godine. Dakle, čista zarada je za petinu veća.
Uz to, prethodne 2021. godine trgovina je bila druga na listi po profitabilnosti (posle prerađivačke industrije). Te godine ukupna dobit iznosila je 223 milijarde dinara, što je u odnosu na 2020. godinu rast profitabilnosti od 30 odsto.
Neto dobit jednog velikog trgovinskog lanca skočila je 2,2 puta: sa 2,9 na 6,7 milijardi dinara. Još jedan trgovinski lanac, koji posluje u prvih 10, prošle godine se izvukao iz gubitaka i poslovao pozitivno. Uglavnom, finansijski izveštaji pokazuju da je devet od 10 najvećih lanaca imalo rast neto dobiti. Dakle, profit je rastao više nego što su rasli troškovi i čiste zarade je bilo.
Paralelni uvoz, marža na maržu
E, sad, istina je da je najlakše, po sistemu „drž’te lopova”, okriviti trgovce jer se njihova cena na rafovima vidi. Ali, naravno da izlazna cena nije jedina relevantna i da treba posmatrati ceo lanac i strukturu cena hrane duž tog lanca koja se ne vidi.
I ono što je možda najbitnije: ako i dalje važi tvrdnja da je dve trećine inflacije uvezeno, šta je onda sa uvoznicima? Da li se time neko bavio? I šta je sa cenom putera iz uvoza i kolika je zapravo uvoznička marža?
Jer, kada je o uvozu reč, tu takođe postoje veliki igrači na tržištu, ali i ekskluzivni uvoznici neke robe. Suštinski, ekskluzivni uvoz pred zakonom više ne postoji. Izmenama i dopunama Zakona o žigovima
ovima još u leto 2020. godine omogućen je paralelni uvoz. U praksi to znači da ne može samo jedna uvozna firma da, recimo, uveze puter i na njega stavi maržu, pa da drugi uvoznici tog proizvoda moraju na isti proizvod da dodaju i maržu na maržu, kako bi u tom poslu zaradili. Sada puter može da uveze svako. Ali na tržištu uvek važi zakon jačeg.
Pitanje za antimonopolsku komisiju uvek je – zlouopotrebljava li neko svoj položaj jačeg u tržišnoj utakmici.
Redakcija OKO magazina je i od trgovaca i od uvoznika tražila strukturu cena pojedinih proizvoda, ali nijedan odgovor na upit nismo dobili, sa obrazloženjem da je to poslovna tajna.
Zaštita konkurencije
Ipak, na neke upite i trgovci i uvoznici i dobavljači i proizvođači ovih dana moraju da odgovaraju. Jer, Komisija za zaštitu konkurencije je još početkom ove godine pokrenula sektorsku analizu, iako se antimonopolska komisija ne bavi kontrolom cena roba i usluga, samim tim ni marži.
„U slučajevima kada kretanje cena ili druge okolnosti ukazuju na mogućnost ograničavanja, narušavanja ili sprečavanja konkurencije tj. povrede konkurencije (restriktivni sporazumi ili zloupotreba dominantnog položaja), Komisija može analizirati stanje konkurencije u određenoj grani privrede ili određene kategorije sporazuma u različitim granama privrede”, kažu u ovoj instituciji za OKO magazin.
Kako je Komisija za zaštitu konkurencije uočila da je došlo do rasta cena, pre svega osnovnih prehrambenih namirnica iz potrošačke korpe, iz tog razloga je početkom 2023. godine započela sektorsku analizu stanja konkurencije tržišta izabranih prehrambenih proizvoda koja je još u toku, dodaju.
Ovaj postupak Komisije obuhvatiće ceo lanac: od proizvođača, prerađivača, uvoznika, pa sve do trgovaca. Od njih se trenutno prikupljaju podaci za analizu kako bi se ocenilo stanje konkurencije i odnosi učesnika na tim tržištima i otklonile eventualne povrede konkurencije.
„Kako je veliki broj učesnika na tržištu, neophodno je vreme za prikupljanje podataka kao i njihovu analizu”, kažu iz Komisije za OKO magazin. „Tako da u ovom trenutku ne možemo da prejudiciramo vreme okončanja analize. Komisija će kao i do sada, analizu po njenom okončanju učiniti javno dostupnom sa svim nalazima.”
Tajna bolje cene
Ipak, poslednju sektorsku analizu, kada je o trgovini na malo reč, Komisija je radila 2017. i 2018. godine, dakle pre dolaska „Lidla“ na tržište. I, kada je o cenama reč, konkretni podaci o strukturama cene za javnost su ostali tajna. Ipak, u tim cenovnim tabelama bila je i kafa, a u to vreme pokrenute je postupak protiv proizvođača.
Tada, 2018. godine, najveći udeo na tržištu, prema broju maloprodajnih objekata, imao je „Delez“ (15,01 odsto), zatim „Merkator S“ (11,56 odsto), na trećem mestu bio je „Aman“ (7,31 odsto), zatim „Gomeks“ (5,73 odsto), a u prvoj petorci bio je i „TSV Brave“ (5,41 odsto).
Kako će sada izgledati lista prvih pet videćemo uskoro, kada komisija završi analizu, ali i izbor proizvoda čije cene ova institucija prati može biti neka indikacija o nesavršenosti našeg tržišta.
Sve ovo je geneza slučaja „parizer“ i odgovor na pitanje kako je, dogovorom države i trgovaca, nastala akcija „bolja cena“ koja će, kako se najavljuje, biti proširena za spisak novih proizvoda. Jer je država prvi put od kako je inflacija počela da raste zapravo priznala da problem postoji na domaćem terenu, kao i da se moraju naći uzroci tog problema.
Rast cena veći od inflacije
Niko ne spori da je akcija predizborna, ali i bez ikakvih insajderskih informacija vrlo je jasno koje dve činjenice su kreatore ekonomske politike navele na to.
Prva je da je Srbija, koja je u avgustu imala inflaciju 11,5 odsto, po rastu cena treća u Evropi. Iza Turske (58,9 odsto) i Mađarske (16,4 odsto), kao i da manju inflaciju od nas ima Ukrajina (8,6 odsto), zemlja u kojoj bukti rat.
Druga je, da su cene hrane kod nas rasle brže od ukupne stope inflacije. Na kraju 2022. godine, kako pokazuju podaci RZS, cene hrane porasle su 24,3 odsto.
U avgustu ove godine u poređenju sa istim mesecom prošle, cene hrane porasle su 17,2 odsto. Takođe, kod nas se i dobri i loši trendovi iz Evrope uvoze, ali činjenica je da smo inflaciju iz Evrope uvezli brže nego što sada uvozimo njen pad. Jer inflacija u evrozoni u avgustu je iznosila 5,3 odsto.
na kraju, nije sporno da građanima Srbije znači to što će na neke proizvode biti okačena „bolja cena”. Inflacija najviše pogađa siromašnije, a oni najviše novca troše na hranu. Ali ta mera ne može da utiče na smanjenje inflacije. Pogotovo ako sa druge strane država povećava akcize za osam odsto, pri čemu najveći uticaj na rast cena imaju one akcize koje se odnose na naftne derivate.
Takođe, inflatorna mera je i isplata jednokratne pomoći majkama dece do 16 godina, ali i 20.000 dinara za svih 1,64 miliona penzionera. Samo za te dve mere država će u privredu, preko potrošnje, upumpati 370 miliona evra. U toj igri velikih brojki ne vidi se koliko je pojeftinio parizer.
