Autor: Danijela Nišavić, uvodnik za novi broj „Sveta bankarstva i investicija“
U proseku, u Srbiji je 2023. godine svaki osmi poljoprivrednik bio kreditno zadužen. Pre nepunih deset godina, tek svaki petnaesti otplaćivao je rate banci. Broj korisnika kredita raste, dok se istovremeno smanjuje broj poljoprivrednih gazdinstava i sela. Srbija danas ima 4.720 sela, a procenjuje se da će do 2050. nestati čak 3.000 sela!
Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je broj korisnika poljoprivrednih kredita u 2023. godini povećan za 45 odsto u odnosu na 2014. godinu, odnosno na 58 hiljada, sa 40 hiljada. Osim toga, povećana je i prosečna visina zajma po korisniku, koja je u prošloj godini iznosila 1,2 miliona dinara, dok u 2014. godini 0,7 miliona dinara.
Poljoprivredom se bavi 57,6 odsto muškaraca i 42,4 odsto žena na selu od ukupnog broja od 1.150.653 poljoprivrednika. Prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji u 2023. godini obrađuje 6,4 hektara poljoprivrednog zemljišta, gaji jedno grlo goveda, tri ovce, pet svinja, 43 grla živine i tri košnice pčela. U zavisnosti od toga da li je muškarac ili žena, gazda seoskog domaćinstva u proseku ima 60 godina (muškarci) odnosno 61 godinu (žene), a tek svaki jedanaesti mlađi je od 40 godina.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2023. godini u Srbiji se navodnjavalo samo 47.529 hektara njiva. To je 1,4 odsto obradivih površina. U svetu se navodnjava čak 17 odsto obradivih površina
Najveća boljka poljoprivrede Srbije jeste usitnjenost gazdinstava, a statistika beleži da u toj rascepkanosti imamo čak 19 miliona mini parcela! Analizirajući statistiku dolazi se i do srži problema, a na to ukazuju i udruženja poljoprivrednika – mala gazdinstva teško da mogu da se zaduže. S druge strane, u vodećim bankama koje su specijalizovale usluge za agrar, beleže rast kreditne aktivnosti namenjene poljoprivredi, a namena je od kupovine poljoprivrednog zemljišta, mehanizacije, do obrtnih sredstava. Investicije stagniraju. Krediti se odobravaju za ratarsku proizvodnju, a potom i za stočarstvo, kao i voćarsku i povrtarsku proizvodnju.
Bankari su optimistični jer sa inovacijama rastu i potrebe za njihov dalji razvoj i upotrebu, pa eto i šanse za nove kredite kojima bi se podstakao rast poljoprivredne proizvodnje.
Ipak, možda pre nego što se krene sa kreditnim ponudama za nabavku specijalnih dronova, na primer, možda bi trebalo da se razmisli o potrebama koje bi olakšale život poljoprivrednicima u oko 2.000 sela, odnosno naseljenih mesta, a koji nemaju osnovno – bankomat.
