AUTOR: Profesor dr Zorica Sredojević, Institut za agroekonomiju, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu
Podsticaji za organsku proizvodnju u Republici Srbiji u 2020. godini su tri puta veći u odnosu na 2019. godinu. Ukupan iznos finansijskih sredstava izdvojen za organsku proizvodnju u 2020. godini iznosi 350.000.000 dinara i to za: organsku biljnu proizvodnju 150.000.000 dinara, što je za 120 odsto više u odnosu na podsticaje za konvencionalnu biljnu proizvodnju; i organsku stočarsku proizvodnju 200.000.000 dinara, a što je za 40 odsto više u odnosu na podsticaje za konvencionalnu stočarsku proizvodnju. Direktna plaćanja iznose 26.000 dinara po hektaru.
Ovo је određenо Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2020. godini, koju je Vlada RS usvojila 9. januara 2020. godini, a kojom su propisani obim sredstava, vrste i maksimalni iznosi po vrsti podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u budžetskoj godini.
Sredstva iz ove Uredbe raspoređuju se uz različite programske aktivnosti/projekte kroz: direktna plaćanja; mere ruralnog razvoja; kreditnu podršku u poljoprivredi; posebne podsticaje; i IPARD mere. S obzirom da proizvođači organskih proizvoda imaju i dodatne troškove prema ovlašćenim kontrolnim organizacijama čija lica vrše sertifikaciju i kontrolu proizvodnje, jedna od mera kojom je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede podržava proizvođače u organskoj jeste i refundiranje dela troškova kontrole i sertifikacije na osnovu Pravilnika o podsticajima za sprovođenje aktivnosti u cilju podizanja konkurentnosti kroz uvođenje i sertifikaciju sistema kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla (,,Službeni glasnik RS”, broj 41/17).
Za izgubljeni prihod i/ili dodatne troškove, zbog prelaska i održavanja sistema organske proizvodnje, pruža se mogućnost nadoknade proizvođačima, tj. kompenzacijska plaćanja primenom IPARD mere.
Stanje u svetu – Australija sa najvećom površinom pod organskom proizvodnjom, sledi Argentina i Kina
U svetu se danas nalazi preko 57,8 miliona hektara poljoprivrednih površina pod organskom proizvodnjom i oko tri miliona proizvođača organskih proizvoda. Australija je zemlja sa najvećom površinom pod organskom proizvodnjom (27,2 miliona hektara), zatim Argentina (tri miliona hektara) i Kina (2,3 miliona hektara). Od ukupnih površina u svetu pod organskom proizvodnjom, skoro 50 odsto se nalazi u Okeaniji (27,3 miliona hektara), sledi Evropa sa udelom od 23 odsto (13,5 miliona hektara) i Latinska Amerika sa 12 odsto (7,1 miliona hektara). Zemlje sa najvećim udelom površina pod organskom proizvodnjom u ukupnim poljoprivrednim površinama su: Lihtenštajn (37,7 odsto), Francuska, Polinezija (31,3 odsto) i Samoa (22,4 odsto). Vrednost organske hrane na svetskom tržištu procenjuje se na više od 80 milijardi evra (90 milijardi američkih dolara). Od ukupnog tržišta organske hrane, Danska ima udeo od 9,7 odsto. Poseban rast organske hrane beleži se u Francuskoj (22 odsto) i Irskoj (21,8 odsto). Sjedinjene Države su vodeće po prometu organske hrane u vrednosti od 38,9 milijardi evra godišnje, a zatim slede Nemačka (9,5 milijardi evra), Francuska (6,7 milijardi evra) i Kina (5,9 milijardi evra). Najveća potrošnja organskih proizvoda je u Švajcarskoj (274 evra po stanovniku).
Stanje kod nas – Vojvodina sa najvećim udelom površina, slede Južna i Istočna Srbija
Organska proizvodnja u Srbiji se odvija na oko 15.160 hektara, a obuhvataju površine na kojima je sertifikovana proizvodnja i površine na kojima su proizvodnje u konverziji, što je svega 0,40 odsto od ukupnih poljoprivrednih površina u našoj zemlji (3.437.423 hektara). Vojvodina je region sa najvećim udelom površina pod organskom proizvodnjom, sa 53,67 odsto. Sledi region južne i istočne Srbije 32,39 odsto, zatim region Šumadije i zapadne Srbije sa 13,67 odsto.
Proizvođača organskih proizvoda ima 3.677, a od toga, svega 451 ima sertifikat za sopstvenu proizvodnju, a ostalih 3.236 proizvođača proizvode po sistemu grupne sertifikacije. Površine koje se nalaze u okviru zaštićenih prirodnih dobara (oko sedam odsto od ukupne teritorije Republike Srbije), a kojima su u drugom i trećem stepenu zaštite, pogodne su za razvoj organske proizvodnje. Sve ovo pruža šansu za razvoj i održivost ruralnih sredina u okruženju zaštićenih područja, a ponekad i unutar granica, a uz dodatnu vrednost organskih proizvoda i razvoj ekoturizma, stvara se mogućnost za oživljavanje privrede, revitalizaciju i razvoja sela.
