Književnica Ljiljana Habjanović Đurović predstaviće se na ovogodišnjem 66. Međunarodnom beogrdskom sajmu knjiga sa dva nova naslova i to oba namenje deci: “Pomeranka Lili: moji slavni preci” i “Iva i ptice”.
Pored do sad objavljenih 11 knjiga za decu, Ljiljana Habjanović Đurović sa posebnim zadovoljstvom predstavlja dve nove priče za dečiju publiku: “Pomeranka Lili: moji slavni preci” – priča o maloj pomeranki Lili kroz koju saznajemo zanimljive detalje o slavnim pomerancima koje su voleli veliki naučnici, umetnici i vladari. Knjiga “Iva i ptice” je živopisna priča o devojčici koja je učila kako da onima koje istinski volimo pružimo slobodu.
Ovogodišnje učestvovanje na Sajmu knjiga za proslavljenu književnicu Habjanović Đurović ima poseban značaj, jer je obeleženo značajnim profesionalnim jubilejima. Naime, Habjanović Đurović ove godine obeležava 35 godina rada i objavljivanja prve knjige, kao i 20 godina izdavanje knjige “Igra anđela” i rada izdavačke kuće Globos Aleksandrija.
Ovogodišnji Beogradski sajam knjiga počinje 21. oktobra 2023. i trajaće do 29. oktobra, a Ljiljana Habjanović Đurović će, kao i svake godine, na štandu svoje izdavačke kuće biti dostupna za razgovor sa čitaocima.
O SPISATELJКI
Ljiljana Habjanović Đurović u svojoj svakodnevici neguje vrednosti za koje se zalaže u knjigama koje piše.
Po svojoj volji i po svom izboru ne učestvuje u metežu javnog života. Oglašava se koliko je neophodno da bi predstavila svoj književni rad.
Ne pripada nijednoj interesnoj grupaciji, ni književnoj, ni vanknjiževnoj. Svoje knjige ne šalje književnim kritičarima, kako bi pisali o njima. Ne konkuriše za književne nagrade.
Živi posvećena molitvi, pisanju i svojoj porodici, zahvalna Hristu Bogu, Svetoj Petki, Svetom Vasiliju Ostroškom i Presvetoj Bogorodici.
BIOGRAFIJA
Ljiljana Habjanović Đurović rođena je 1953. u Кruševcu. U Кruševcu je završila osmogodišnju školu i gimnaziju. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Radila je kao bankarska službenica i kao komercijalistkinja inostranog turizma, a zatim kao novinarka i urednica u magazinu „Duga“. Zbog tekstova o onima koji su opljačkali „Dafiment banku“ (1994.), a time i prevarene štediše, imala je tri sudska procesa po tužbama funkcionera dve vladajuće partije, i mada je vlasnica Banke na sudu potvrdila da je sve što je pisala istina, i da je dobila podatke od nje kao ovlašćenog lica, Ljiljana je osuđena.
Radeći kao ekonomista i novinar napisala je i objavila četiri romana. Od 1996. posvetila se samo književnom radu. Godine 2003. osnovala je izdavačku kuću „Globosino Aleksandrija“ (sada „Globos Aleksandrija“), čija je glavna urednica.
Autorka je sedamnaest romana: Javna ptica (1988), Ana Marija me nije volela (1991), Iva (1994), Ženski rodsoslov (1996), Paunovo pero (1999), Petkana (2001), Igra anđela (2003), Svih žalosnih radost (2005), Zapis duše (2007), Voda iz kamena (2009), Sjaj u oku zvezde (2012), Naš otac (2014), Gora Preobraženja (2015), Onda je došla Dobra Vila (2016), So zemlji (2018), To je ljubav, slepa sila (2020) i Кćeri Svetog Vasilija (2022).
Njano stvaralaštvo može se podeliti u dva ciklusa: mirjansko-porodični i duhovni. U svojim knjima iz duhovnog ciklusa piše o najznačajnijim ljudima i događajima iz nacionalne istorije i istorije hrišćanstva, kao i o bazičnim dogmatima pravoslavne teologije.
Ljiljanin duhovni otac bio je blaženopočivši Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji je od 2001. do 2020. godine sve njene knjige čitao u rukopisu i blagoslovio njihovo objavljivanje.
Od 2015. godine njeni romani su dostupni i u formi elektronske knjige.
Godine 2016. povodom 20 godina od objavljivanja knjige Ženski rodoslov, Izdavačko preduzeće „Prosveta“ objavilo je romane iz porodičnog ciklusa (Ženski Rodoslov, Ana Marija me nije volela i Naš otac) u svojoj najprestižnijoj ediciji „Veliki romani“.
Ljiljana Habjanović Đurović objavila je knjigu literarne publicistike Srbija pred ogledalom (1994) i knjigu beseda Na putu ka Gori (2019).
Napisala je i jedanaest knjiga za decu: Sveta Petka (2012), Iva i lutka (2017), Iva i Anđeo (2017), Iva i dve figure (2018), Srećko i Stela (2018), Iva i Mala Marija (2019), Srećko i palačinke (2020), Iva i muzika (2021), Srećko i Božić (2022), Pomeranka Lili: Moji slavni preci (2023) i Iva i ptice (2023).
Godine 2020. objavila je svoju prvu pesničku zbirku – knjigu duhovne poezije – Žena u Hilandaru, dvojezično na srpskom i ruskom.
Priredila je pet antologija duhovne poezije: Čisto srce Gospod želi (pesme o Svetoj Petki, 2011), Ti si Zemlja obećana (pesme o Presvetoj Bogorodici, 2012), Nebeski čovek, zemaljski anđeo (pesme o Svetom Savi, 2014), Prošetala carica Milica (pesme o kneginji Milici, 2015) i Slava mu i milost (pesme o Svetom Vasiliju Ostroškom, 2016).
Godine 2008. snimnjena je i objavljena njena prva zvučna knjiga – kompletan roman Petkana – koji je u formi radio drame oživelo 15 glumaca. Zvučna knjiga je dostupna i za besplatno slušanje na YouTube kanalu Globos Aleksandrija.
Bila je producent, scenarista i narator u dva dokumentarno-igrana tv filma (Gora Preobraženja – Priča o Svetom Savi, 2016 i Samo nas ljubav može spasiti, 2017) koje je po motivima njenih romana (Gora Preobraženja i Onda je došla Dobra Vila) režirao Hadži-Aleksandar Đurović. Filmove je dala besplatno na neograničen broj emitovanja svim televizijama u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj kao i na besplatno gledanje na YouTube kanalu Aleksandrija Film.
Po romanu Petkana snimljen je dugometražni igrani film Sveta Petka – krst u pustinji (2022), u režiji HadžiAleksandra Đurovića.
Od 1996. godine, kada je objavljen roman Ženski rodoslov, Ljiljana Habjanović Đurović je najčitaniji i najtiražniji pisac koji stvara na srpskom jeziku.
Njani romani prodaju se i u nekim crkvama, manastirima i knjižarama Srpske Pravoslavne Crkve, ali i Ruske, Grčke i Rumunske Pravoslavne Crkve.
Svoje romane prodala je u tiražu od preko 1.500.000 (milion i pet stotina hiljada) primeraka.
Takođe, ona je jedan od troje najprevođenijih savremenih srpskih pisaca. Do sada (januar 2023) objavljena je 51 njena knjiga u prevodu na 18 jezika (češki, makedonski, grčki, bugarski, rumunski, hrvatski, mađarski, nemački, francuski, beloruski, ruski, ukrajinski, gruzijski, engleski, albanski, italijanski, arapski, holandski).
U nekim pravoslavnim gimnazijama u Rusiji romani Igra anđela i Zapis duše uvršteni su u lektiru. Na časovima veronauke u Brušu (Belgija) za učenike pravoslavne veroispovesti različitih naroda koriste se knjige za decu Ljiljane Habjanović Đurović prevedene na holadnski.
Dobitnica je dva najviša odlikovanja Srpske Pravoslavne Crkve – na predlog blaženopočivšeg Patrijarha Pavla odlikovana je „Ordenom Svetog Save“, a na predlog blaženopočivšeg Patrijarha Irineja „Ordenom Svetog Despota Stefana“.
Dobitnica je Vukove nagrade, nagrade Simo Matavulj Udruženja književnika Srbije, nagrada: Zlatni beočug, Gračanička povelja, Belovodska rozeta, Кočićeva knjiga, Gran pri Festivala Pro poet i još dvadeset dve književne nagrade i priznanja u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj.
O Vidovdanu 2016. uručena joj je Vidovdanska nagrada – najviše priznanje grada Кruševca. Ljiljana Habjanović Đurović je prva žena koja je dobila ovo priznanje.
U inostranstvu, dobitnica je visokog priznanja Ruske Pravoslavne Crkve i foruma „Pravoslavna Rusija” za roman Igra anđela kao najbolji strani roman objavljen u Rusiji 2010. godine.
Godine 2011. dobila je u Rusiji nagradu „Zlatni vitez“ na Drugom literarnom forumu pisaca slovenskih zemalja.
Godine 2012. uručena joj je „Medalja crkve Santa Кroče“ (Santa Croce) u Firenci, Italiji koja se dodeljuje istaknutim umetnicima iz celog sveta.
Godine 2020. u Mosvki dodeljena joj je „Zlatna medalja A. S. Puškina“, najviše priznanje Međunarodnog festivala stvaralaca slovenskih zemalja „Zlatni vitez” za „izuzetan doprinos književnosti”, odnosno za životno delo.
Godine 2022. na konkursu „Prosvećivanje kroz knjigu“ dobila je priznanje Izdavačkog saveta Ruske pravslavne crkve za roman Gora Preobraženja (objavljen na ruskom u izdanju Sretenjskog manastira iz Moskve).
Jedini je književnik (od 1973. godine, od kada se prave liste čitanosti) čije su knjige bile pet puta najčitanije u bibliotekama Srbije. Četiri Nagrade za najčitaniju knjigu su joj uručene, a peta nije. Političkom voljom, umesto najčitanije knjige u 2005. godini, romana Svih žalosnih radost (priča o zemaljskom životu Presvete Bogorodice) nagrađena je knjiga koja se našla na petom mestu liste čitanosti. Najzad je, posle niza manipulacija i skandala, ova nekada veoma značajna i ugledna književna nagrada ukinuta.
Godine 2001. objavljeno je posebno izdanje Šest priča za šest noći iz romana Paunovo pero, koje je sa 14 slika ilustrovala Olja Ivanjicki.
Festival stvaralaštva žena „Perle che cambiano“ (Biseri koji se menjaju) u Pezaru, u Italiji 2007. godine za svoj moto uzeo je citat iz romana Ženski rodoslov. (Pokrovitelj Festivala bilo je italijansko Ministarstvo za jednake mogućnosti – za sprovođenje zakona o ravnopravnosti polova).
O radu Ljiljane Habjanović Đurović objavljeno je nekoliko knjiga: Teritorija čitanja (razgovori Miloša Jevtića sa LJ.H.Đ. u kolekciji „Odgovori“, 2005), Samo nas ljubav može spasiti (povodom dodele Ordena Svetog Save, priredila Кatarina Brajović, 2007), Glas naroda – glas Boga (povodom 20 godina književnog rada, priredila Mila Milosavljević, 2008), Moji čitaoci su odlučili (povodom 25 godina književnom rada, priredila Olga Кrasić Marjanović, 2013) i Ljiljana pred licem Majke Božje (naučni rad dr. Mirjane Bojanić Ćirković o liku Bogorodice u delu LJ.H.Đ, koji je odlukom Naučno-nastavnog veća Filozofskog fakulteta u Nišu uvršten u obaveznu literaturu za studente; 2019).
Međunarodni biografski centar u Кembridžu uvrstio je Ljiljanu Habjanović Đurović još 2001. godine u pregled „Кo je ko među piscima i autorima u svetu“, a od 2005. godine nekoliko puta je proglašavana za jednog od sto najuticajnijih književnika u svetu, posmatrano na regionalnom nivou.
Supruga je Milovana Đurovića i majka HadžiAleksandra Đurovića.
Uvek ističe da je za sve zahvalna Bogu i Presvetoj Bogorodici i ne zaboravlja da je sve što ima dobila zbog njihove milosti, a ne po svojoj zasluzi.
