Autor: Slaviša Stojković
Voćnjaci na terenu Rasinskog okruga ulaze u fazu zimskog mirovanja, što je samo znak da predstoji veoma aktivan period za voćare koji pripremaju svoj alat, oštre i dezinfikuju makaze, testerice i otpočinju najvažniju agrotehničku meru. Od rezidbe najviše zavisi koliki će rod biti u narednoj godini. Za Plodnu zemlju svoje iskustvo rezidbe preneo je Milašin Minić iz sela podno Jastrepca, a savete je dao i savetodavac Milan Petrović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Kruševac.
Provetrenost unutar krune
Rezidbu treba znati, tu nema nagađanja i improvizacije. Za svaku voćku je bitno kakva je provetrenost unutar krune, jer ukoliko vetar ne struji ravnomerno može doći do brzog širenja raznih bolesti. Koliko ćemo ostaviti cvetnih odnosno lisnih pupoljaka, takođe zavisi od veštih ruku rezača. I na kraju to doprinosi kakva će biti krupnoća plodova.
Kada je vreme za rezidbu
U zavisnosti od površine voćnjaka, obima posla, broja radnika, rezidba može krenuti već u trenutku kada sa stabla opadne svo lišće i kada voćka uđe u period zimskog mirovanja. Ova jesen je malo specifična, temperature iznad proseka koje su bile zabeležene početkom novembra nisu pogodovale da se otpočne sa rezidbom, iako je svo lišće na pojedinim voćnim vrstama opalo. U pojedinim mestima, ovo produžeo miholjsko leto izazvalo je ponovno kretanje vegetacije, pa je bilo slučajeva da trešnja i kruška ponovo cvetaju, ili da jagoda ponovo da rod. Visoke temperature drže biljku u životu, i sokovi se još uvek kreću, doduše usporenije ali ipak mogu izazvati kasnije izmrzavanje na mestu reza.
Tek druga polovina novembra donela pravu jesen na obroncima Jastrepca, i da je upravo taj vremenski prelaz aktivirao mnoge rezače, koji su krenuli da obilaze svoje voćnjake i sporadično pristupaju rezidbi. Makaze su naoštrene, dezinfikovane, a i pripremljena su sredstva na bazi bakra, kojima će se oprskati stablo odmah nakon rezidbe. Osim rezača i struka je prisutna na terenu. Savetodavci iz Poljoprivrednih stanica obilaze voćnjake i posmatraju i najsitnije promene.
Rezidba šljive – zavisi od uzgojnog oblika
Savetodavac Milan Petrović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Kruševca nas je odveo do savremenog voćnjaka preko Morave, kod domaćina Milašina Minića. Tamo sve pod konac, na preko četiri hektara posađena šljiva, kajsija, orah. Domaćin i u osmoj deceniji sa zadovoljstvom ulazi u svoj voćnjak, kosi, bere, okopava i pomaže oko rezidbe. I upravo u ovom voćnjaku pričamo sa Milanom o značaju rezidbe ali i pravilima kako da se iskoristi maksimalni potenicijal voćke.
„U zavisnosti od voćne vrste, razlikuje se rezidba. Ovoga puta ćemo govoriti o rezidbi šljive, jer se ona pretežno najviše gaji na terenu Rasinskog okruga. Rezidba se razlikuje od tipa uzgojnog oblika. Tip uzgojnog oblika kod šljive, na našem terenu je pretežno vaza. Najbitnije da su stabla u potpunosti odbacila lisnu masu, da su sokovi koji se kreću kroz grane zaustavljeni i da su vraćeni u korenov sistem. Najpre obavimo vizuelnu kontrolu svakog stabla. Postoje teorijske stvari koje se tiču rezidbe, ali one nisu primenljive kod svakog stabla. Iskusan rezač zna da deluje na terenu u zavisnosti od slučaja do slučaja“.
Prvo se uklanja vidno oštećenje i trule grane, a evo šta je važno kod reza
Prvo se uklanja vidno oštećenje i trule grane. Takođe je važno ukloniti sa stabla osušene ili trule plodove. Makaze obavezno dezinfikovati i dobro naoštriti, pošto rez mora biti oštar i pod kosim uglom. Uvek se ostavlja pupoljak sa spoljne strane kao poslednji. Po pravilu ne bi trebalo više puta rezati biljku na istom mestu, već obaviti odstranjivanje grane iz prvog puta. Svaki naredni rez pravi veću ranu na grani, koja je idealno tle za razvoj parazita a i veća rana teže zarasta. Sve mladare koje izbijaju iz zone korenovog sistema ukloniti do osnove. To se može učiniti makazama ili ako želimo da ih izvadimo iz korena, možemo koristiti budak, kramp ili riljač. Tek kada smo to uradili, posmatramo krunu i u zavisnosti od uzgojnog oblika, određujemo kakvu ćemo rezidbu uraditi.“
Jača ili duža rezidba
Od svakog rezača ponaosob ali i broja jednogodišnjih mladara zavisi da li će se obaviti jača ili duža rezidba. U zavisnosti od podloge, kod šljive se uglavnom preporučuje jača rezidba. Ova voćna vrste je izrazito bujna, i veliki broj grana mogu uticati na lošiju osunčanost plodva, i nedovoljnu provetrenost unutar krune
Prilikom rezidbe vodi se računa o sledećem:
- Uklanjamo sve tanke (slamaste) grane, koje crpe hranljive materije, a ništa ne doprinose.
- Sve grane i grančice koje idu ka unutrašnjosti krune, potrebno je ukloniti do osnove. Na taj način dobijamo bolju provetrenost, osunčanost i razvoj plodova koji se nalaze u unutrašnjosti krune.
- Ukoliko imamo dve grane jedna iznad druge, koje se nalaze pod istim uglom, obavezno uklanjamo jednu od te dve grane. Uglavnom ostavljamo onu koja je više otvorenija i razvijenija.
- Obavezno skratiti sve grane do osnove koje idu pod pravim uglom.
- Sve vodopije, pogotovo one koje se razvijaju pri vrhu krune, skratiti ili do osnove ili ostaviti na dužinu od nekoliko pupoljka, koji će poslužili kako zamena ukoliko dođe do izmrzavanja.
- Rezidbom utičemo na broj cvetnih pupoljaka, od koji zavisi kakav ćemo rod imati odnosno kakva će biti njihova krupnoća. Treba voditi računa da se ne ostavi previše cvetnih pupoljaka, jer u tom slučaju kasnije voćka neće imati dovoljno hrane da prehrani svaki plod i imaćemo veliki broj malih i neuglednih plodova. Zato se preporučuje da se dobro proračuna i da se ostavi podjednak broj cvetnih pupoljaka kako sa jedne tako i sa druge strane krune, da ne bi dolazilo do pucanje grana i ne izbalansiranog broja plodova.
„Postoji mala razlika kod rezidbe voća prilikom formiranja stabla i rezidbe već formirane krune. Pri formiranju uzgojnog oblika vodi se računa o tome da se ostave samo one grane koje će svojim razvićem dati željeni oblik krune, sve ostale grane i grančice se uklanjaju. Razlog je racionalno trošenje hranljivih materija samo na vodeće grane. To naravno nije slučaj kod već formiranih voćki sa razvijenim korenovim sistemom, koji ukoliko se dobro nađubri, ima potencijal da prehrani celo stablo. Svrha rezidbe je pripremiti voćku za dobar i kvalitetan rod ali i da se izbalansira odnos nadzemnog i podzemnog dela biljke. Otvaranjem krune, koja se takođe postiže dobrom rezidbom, postiže se bolje prijanjanje hemijskih sredstava koja se koriste za zaštitu i samim tim njihov učinak je veći“, ističe naš sagovornik.
Postoje i praktični razlozi rezidbe a oni se ogledaju u tome na kojoj visini će biti voćka. Naš domaćin iz Parcana, Milašin uglavnom svoje voće bere sa zemlje i ne koristi merdevine. Zato se u njegovom voćnjaku ne može videti stablo kajsije ili šljive, koje štrči i svako je na dohvat ruke, što dodatno olakšava berbu.
Jedan od većih problema voćara sa Rasinskog terna je nedovoljan broj kvalitetnih rezača, pa nije redak slučaj da voćari na razidbu u ovaj kraj dolaze iz mesta udaljenih i preko 100 km.
Posle rezidbe najbolja obavezna zaštita sa nekim od preparata na bazi bakra
Nakon završene rezidbe, struka preporučuje obaveznu zaštitu sa nekim od preparata na bazi bakra, i to je najbolje uraditi tokom zime.
Rezidbu treba zavrsiti pre početka vegetacije, kada sledi program zaštite koji se razlikuje po voćnim vrstama i peporukama hemijskih kuća. Preporučuje se takođe i zimsko đubrenje voćnjaka ako je u pitanju stajsko đubrivo ili prolećno ukoliko se odlučimo za mineralno đubrivo.
