Autor: Dr Vladimir Filipović, Naučni savetnik Institut za proučavanje lekovitog bilja ˝Dr Josif Pančić˝, Beograd i Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje ˝Serbia Organika˝, Beograd
Rastavić ili preslica (Equisetum arvense L.) je sporonosna višegodišnja zeljasta vrsta koja pripada familiji rastavića (Equisetaceae). Latinski naziv roda potiče od latinskih reči equus – konj i seta – dlaka, na osnovu čega ga u narodu zovu i konjski rep, konjorep ili konjogriz, čime se naglašava sličnost nadzemnog dela ove biljke sa repom konja. Naziv vrste arvense znači poljski ili oranični, te često možemo čuti i nazive poljski rastavić ili poljska preslica. Sam naziv ,,rastavić“ je nastao zbog činjenice da se biljka pri povlačenju i čupanju člankovito rastavlja. Iako je rastavić veoma tražena sirovina, nažalost u mnogim slučajevima je kontaminiran. Najčešće u prikupljenoj sirovini je povećan sadržaj nekog od pesticida, pre svega herbicida jer se na tim mestima gde se sakuplja (oranice i/ili delovima uz oranice) često vrše tretmani uništavanja korova. S tim u vezi, postoje pokušaji da se rastavić gaji.
Kako se gaji rastavić
On se u prirodi razmnožava preko spora i vegetativno – rizomima. Spore nosi u proleće, od marta do maja. Spore raznosi vetar, voda, životinje i čovek. Ipak za potrebe proizvodnje kontrolisane i kvalitetne sirovine, rastavić se može gajiti vegetativno, sadnjom rizoma. Ovaj način proizvodnje je pouzdaniji i lakši način razmnožavanja ove lekovite vrste.
Berba, sušenje, skladištenje
Nakon godine zasnivanja, u kasnijim godinama, u zavisnosti od tipa zemljišta i vremenskih prilika biljke rastavića se mogu brati u bilo koje doba godine sve dok su im stabljike zelene. Berba se vrši odsecanjem na visini od 5 cm iznad površine zemlje. Iako se i dalje suši prirodnim putem (čardaci, potkrovlja, tavani,…), preporuka je da se sušenje vrši u termičkim sušarama na temperaturi ne većoj od 50 °C. Od 5 kg sveže dobija se oko 1 kg suve sirovine. Droga mora zadržati zelenu boju. Skladištenje se vrši u suvim prostorijama sa dobrom cirkulacijom vazduha. Droga se pakuje u slamarice, jutane džakove ili bale od 50 kg.
Izgled rastavića
Rastavić može da naraste do 80 cm. Rizom je dugačak, puzav, razgranat, zgloban, sa zaobljenim čvorovima i tankim korenom. Podzemno stablo prostire se na sve strane prodirući neposredno ispod same površine zemlje. Drugi delovi rizoma, rastu vertikalno i zalaze duboko u zemljište (u nekim slučajevima čak i do 3 m). Pupoljci se na rizomu javljaju u obliku kratke guste internodije (gomoljasta zadebljanja) i iz njih se tokom proleća razvijaju nove biljke. Rastavić ima dve vrste stabljika: plodne (fertilne) i neplodne (sterilne). Biljka razvija stabljike crvenkasto-braon boje, koje u rano proleće mogu dostići visinu od 25 cm i završavaju sporo rastućim klasovima. Prolećne stabljike odumiru još u maju, kada spore sazrevaju i raspršuju se, a zatim izlaze sterilne, razgranate, zelene zglobne grane koje su uspravne ili poluuspravne. Lisni rukavci su 5-12 mm dužine sa 8-12 uzanih, zašiljenih, crnih, a po obodu belih zubaca. Cela biljka je svetlozelene boje.
Kad je nastao
Pre oko 350 miliona godina, na kraju devonske epohe u paleozoiku, kada su Ekuisetophita, odnosno biljke sa zglobnim stablom, bile u svom vrhuncu, nastao je rastavić. To je kosmopolitska vrsta, koja raste na vlažnim livadama, pored potoka, reka i močvara. Često se može naći pored kanala i na oranicama na kojima se u dužem periodu zadržava voda, što rastaviću itekako odgovara, na takvim mestima stvara usku zonu vegetacije u kojoj dominira. U službenoj upotrebi koristi se osušeni nadzemni deo biljke (Equiseti herba). U navedenoj drogi se nalazi silicijumova kiselina, flavonoidi i manji sadržaj pojedinih alkaloida. Aktivni sastojci rastavića deluju na olakšavanje izlučivanja mokraće i u snižavanju visokog holesterola. Koristi se u čajnim mešavinama kod infekcija i upala mokraćnih kanala. Njegovom upotrebom se ne dovodi do poremećaja balansa elektrolita. U narodnoj medicini se koristi kod tuberkuloze i u mešavinama uroloških čajeva, spolja za zarastanje rana i opekotina.
Oprez kod upotrebe
Ipak, kada je upotreba rastavića u pitanju potreban je oprez naročito kod edema nastalih usled oštećenja srca ili bubrega. Toksičnost poljskog rastavića uslovIjena je prisustvom akaloida ekvizetina i akonitinske kiseline. U poslednje vreme upotreba rastavića je prisutna u organskoj, biodinamičkoj i ostalim održivim biljnim proizvodnjama. U ovu svrhu koristi se svež ili osušen, samostalno i/ili u mešavini kao sirovina za izradu pripravaka za zaštitu bilja, kao i izradu tkz. „kompostnih čajeva“. S tim u vezi, može se pripremiti čaj, uvarak (čorba), macerat ili fermentisani ekstrakt od rastavića koji zbog prisustva silicijumove kiseline ispoljava fungicidna svojstva i kao takav deluje na više gljivičnih bolesti, pored ostalog i na pepelnicu, plamenjaču, lisnu rđu i plesnivost. Silicijumova kiselina se raspoređuje po površini lista, stvarajući skramu, što otežava početak infekcije. Prilikom izrade pripravaka za zaštitu bilja, rastavić je dobro mešati sa koprivom, belim lukom i maslačkom. Ako prvo prskanje nije zadovoljavajuće treba ga ponoviti.
U istraživanjima sprovedenim u Institutu za proučavanje lekovitog bilja ˝Dr Josif Pančić˝, evidentirano je pozitivno dejstvo primene macerata i fermentisanog ekstrakta na bazi rastavića na ocenu zaraženosti biljaka na pojavu prouzrokovača plamenjače paradajza Phytophthora infestans (Mont.) de Bary, gde je primenom ovih pripravaka konstatovano smanjeno prisustvo ove ekonomski značajne bolesti i povećan prinos ploda paradajza.
