TEKST: WORLD ECONOMIC FORUM
Masovna i dugotrajna izolacija uslovljena pandemijom izazvanom COVID-19 “tera” stanovnike gradova da kod svojih kuća uzgajaju sopstveno voće i povrće. Panična kupovina dovela je do praznih polica u supermarketima, a to je uslovilo do procvata urbane poljoprivrede, piše World Economic Forum.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, predviđa se da će do 2050. godine, više od dve trećine svetskog stanovništva živeti u gradovima. Urbana poljoprivreda može biti presudna za njihovu ishranu, potencijalno stvarajući čak 180 miliona tona hrane godišnje – ili oko 10 odsto globalne proizvodnje mahunarki i povrća, pokazalo je istraživanje iz 2018. godine objavljeno u časopisu Earth’s Future.
„Više ljudi razmišlja o tome odakle dolazi njihova hrana, koliko lako može da se pokvari i kako da smanje poremećaji“, kaže pejzažni arhitekta Kotchakorn Voraakhom, koji je dizajnirao najveću azijsku farmu urbanih krovova u Bangkoku.
„Ljudi, planeri i vlade trebalo bi da preispitaju kako se zemlja koristi u gradovima. Urbana poljoprivreda može poboljšati sigurnost hrane i ishranu, smanjiti uticaje na klimatske promene i smanjiti stres“, rekla je Voraakhom za Fondaciju Thomson Reuters.
Pojava virusa korona, nije prvi put da je zabrinutost za sigurnost hrane dovela do većeg broja bašta u kuhinji (kitchen gardens). Za vreme Prvog svetskog rata, američki predsednik Vudro Vilson zatražio je od Amerikanaca da postave „Bašte pobede“ kako bi sprečili nestašicu hrane. Takva praksa je bila nastavljena i tokom Drugog svetskog rata, sa povrtnjacima u dvorištima i školskim dvorištima, na neiskorišćenom zemljištu, pa čak i na travnjaku Bele kuće.
Poslednjih decenija brzi tempo urbanizacije u zemljama u razvoju izaziva urbanu neuhranjenost, saopštila je Organizacija za hranu i poljoprivredu koja je pozvala planere da postanu „partneri u ishrani“ i obrate pažnju na sigurnost hrane.
Uprkos pritiscima da se zemljište koristi za izgradnju kuća i puteva, u Velikoj Britaniji je na raspolaganju više nego dovoljno gradskog zemljišta koje može zadovoljiti potrebe stanovništva za voćem i povrćem, izjavili su istraživači Instituta za održivu hranu na britanskom Univerzitetu u Sheffieldu prošlog meseca.
U malom Singapuru, jednoj od najbogatijih nacija u Aziji koja uvozi više od 90 odsto svoje hrane, gradska poljoprivreda, uključujući farme na krovovima, brzo postaje popularna. Grad-država, koja se svrstala na vrh globalnog indeksa sigurnosti hrane za 2019. godinu, ima za cilj da proizvede 30% svojih prehrambenih potreba do 2030. godine povećanjem lokalne ponude voća, povrća, mesa i ribe. Poslanik iz Singapura Ang Vei Neng rekao je da bi za vreme epidemije virusa korona „bilo mudro da razmišljamo o tome kako uložiti u hranu koja je gajena u zemlji“.
Za Allana Lima, izvršnog direktora ComCropa, komercijalne urbane farme u Singapuru, pandemija je podsetnik da se prekidi u snabdevanju hranom mogu dogoditi u bilo koje vreme.
„Definitivno je pandemija pobudila veće interesovanje za domaće proizvode. Gradske farme mogu biti amortizer tokom poremećaja poput ovog“, rekao je Lima.
