Autor: Danijela Nišavić
„Na koji način pridobiti kupce koji su na društvenim mrežama? Moj odgovor bi bio – autentičnošću, iskrenošću i konstantnim davanjem vrednosti. Ključno znanje je dobro poznavanje ciljne grupe i plasiranje sadržaja koji je namenjen baš njima i njihovim potrebama, nešto sa čim se oni sažive i pronađu sebe“.
Ovim rečima Marina Garić (29) otvoreno za Plodnu zemlju priča o tome kako da društvene mreže maksimalno budu u funkciji biznisa i prodaje. Marina je zajedno sa suprugom Miroslavom (30) pre šest godina pokrenula brend Plemenita ulja. Na drugoj godini Prirodno-matematičkog fakulteta su se zavoleli i od tada su zajedno i u ljubavi i ostvarenju svoje preduzetničke ideje. Danas u Kragujevcu gde i žive, obavljaju i proizvodnju.
Dok puni kutije tek napravljene kreme za normalnu ka masnoj koži, Marina uporedo i snima kratak film za Instagram profil firme. Tamo imaju 19.300 posetilaca, a oni svakodnevno dobijaju informacije ne samo o proizvodima Plemenitog ulja, već i preko potrebne savete za negu kože. U formi slika, rečenica, kratkih filmova. Instagram je ključni digitalni kanal za prodaju. U doba pandemije, nemogućnosti kretanja, društvene mreže su još više dobile na značaju, jer su za kupce ekrani na mobilnim telefonima ili ekrani računara virtualne police, a za prodavce mesta susreta sa potrošačima.
„Ljudi vole posvećenost, tako da mislim da je bolje objaviti i samo jednu kvalitetnu objavu nedeljno, nego na silu samo kačiti fotografije proizvoda samo da bi objavili nešto. Najbolje su reakcije na video sadržaj kada mi objašnjavamo o proizvodima. Imamo stranicu na Fejsbuku i Tik Tok nalog. Fejsbuk više nije toliko zabavna platforma i svi traže nešto zanimljivije. Na Fejsbuku su nam stare i verne mušterije koje već dugo koriste naše proizvode za negu. Tik Tok mi je zanimljiv, i imam par videa, ali je jako zahtevno samo praviti sadržaj za društvene mreže, a uz to i biti u kontaktu sa kupcima, proizvoditi sve proizvode, pakovati proizvode, prijavljivati porudžbine i slati ih“.
Na studijama Prirodno-matematičkog fakulteta gde su se Marina i Miroslav upoznali, doneli su odluku da otpočnu proizvodnju ulja. Oboje vole da eksperimentišu, što i nije za čudo jer su po struci diplomirani hemičari.
“Eksperimentisanje nam je u krvi, non stop nešto osmišljavamo, ispitujemo, mućkamo, i stalno se trudimo da budemo inovativni“.
U početku njihova inicijalna ideja su bila eterična ulja, pošto su na diplomskom pravili i istraživali više o njima. Međutim, bilo je potrebno puno zemlje da se obrađuje da bi se dobila eterična ulja, pa su se odlučili za hladno ceđena ulja.
„Krenuli smo od ulja divlje ruže, a potom smo širili asortiman, opet sa jako retkim i traženim uljima, poput ulja semena kupine, maline, šljive, kajsije“.
Uporedo sa studentskim danima tekli su i preduzetnički. Dobitnici su brojnih priznanja, među kojima su nagrade za njihovu preduzetničku ideju, priznanje na Vikendu inovacija, međunarodna nagrada za najbolju studentsku biznis ideju, između ostalih i prvo mesto na konkursu Zelene ideje. Na takmičenjima su imali obuke o vođenju biznisa, marketingu, izradi poslovnih modela, što im je u tom trenutku kao početnicima puno značilo. Nagrade su bile vetar u leđa i podstrek da nastave dalje da se razvijaju.
Počeli su sa ulaganjem od 5.000 evra i to za mašinu za hladno ceđenje ulja, a kasnije su kupili selektor semena, sušaru, krckalicu.
„I na kraju smo tek izgradili halu. Sirovine smo nabavljali u početku od mojih roditelja, koji se bave proizvodnjom džemova, a kasnije od drugih proizvođača, koji se takođe bave proizvodnjom džemova. Imali smo seme šipurka kao nus proizvod iz proizvodnje džemova, pa smo se zato odlučili da krenemo baš od njega, da izolujemo ulje. Specifično je to što se sirovina vrlo teško priprema za izolaciju ulja. I što su veoma mali prinosi ulja, tako da za ceo dan može da se dobije tek oko dva litara ulja“.
U ponudi Plemenitih ulja trenutno je oko 20-tak proizvoda, uglavnom sve mogu da koriste i muškarci i žene, pa čak i bebe i deca mogu da koriste pet osnovnih ulja (ružu, malinu, kupinu, šljivu, kajsiju). Osim ulja i seruma, u ponudi su i kreme, mleka za tela. Proizvodnja krema i melema nije prezahtevna i ne zahteva puno vremena, za razliku od ulja kod kojih je proces proizvodnje jako dug i komplikovan, jer obuhvata pripremu sirovina, ceđenje, taloženje, filtriranje.
„Najinteresantniji proizvod iz naše ponude je, svakako, zlatni serum, koji u svom sastavu pored hladno ceđenih ulja, sadrži i etarska ulja smilja i ylang ylanga i čestice 24k zlata koji deluje na regeneraciju kože i usporava procese starenja kože redovnom upotrebom“.
Pitamo koja je razlika između seruma i ulja.
„Serum je kombinacija više hladno ceđenih i eteričnih ulja. A ulje ruže recimo je 100% hladno ceđeno ulje bez ikakvih dodataka“.
Marina i Miroslav sami beru samo rusu travu, koju nalaze u prirodi, ne bave se uzgajanjem, jer ona svuda raste sama. Koriste je za macerat od koga dalje prave melem za uklanjanje bradavica. Sudeći po reakcijama mušterija – daje jako dobre rezultate.
U zavisnosti o kom bilju ili plodu je reč zavisi koliko će se dobiti ulja. Najmanji je kod ulja divlje ruže jer iz 100 kg semena može da se dobije od 1-3 litre ulja. Svako hladno ceđeno ulje nakon ceđenja mora da odstoji 48h da se staloži, pa neka od njih nakon taloženja zahtevaju i filtraciju ukoliko su zaostale sitne čestice od semenki u ulju. Za neke kao što je šipurak, priprema sirovine je sezonski posao od septembra do polovine decembra.
„Količina ulja koja može da se dobije iz sirovine zavisi pored ostalog i od broja sunčanih dana u godini, nadmorske visine na kojoj je biljka rasla i još puno drugih faktora. Čuvanje ulja ne zahteva posebne uslove, bitno je samo da nisu na temperature iznad 40 stepeni i da nisu direktno izložena svetlosti, zbog čega se čuvaju u tamnim staklenim bocama. Ali je najsigurnije, ipak, čuvati ih u frižideru“.
Ranije su proizvedeno ulje prodavali drugim prirodnim kozmetikama, ali više to ne čine. Sada prodaju kupcima preko sajta ili Instagram i Fejsbuk stranice Plemenita ulja i to samo onlajn.
Celokupan proces od proizvodnje do prodaje obavljaju porodično.
„Sve i dalje radimo sami, uključujemo po potrebi ostale članove porodice, svako se trudi da nam pomogne koliko može. Tako na primer, Miroslavljev tata je najčešće u proizvodnji, njegova i moja sestra pišu i pakuju porudžbine, sipaju ulja u bočice, a svekrva puni bočice i čuva decu“.
Kupci Plemenitog ulja su ljudi koji imaju neki kožni problem koji žele da reše, ljubitelji hladno ceđenih ulja i prirodne kozmetike. U Srbiji ih je sve više. Zato Marina i Miroslav planiraju da naprave još jednu halu gde bi se bavili uslužnom proizvodnjom kozmetike za druge.
„Najčešća pitanja su kako se koristi proizvod, da li može samo ulje ili treba i krema kao i da li smeju da se nanose na predeo ispod očiju. Uglavnom svi koji nas prate na društvenim mrežama znaju odgovore na sva pitanja jer često pričamo i pišemo o tome“.
Za kraj, Marina je dala savet.
„Kada je reč o nezi prirodnim preparatima rekli bismo svima da daju šansu prirodnoj kozmetici bez parabena, etanola, konzervanasa i štetnih hemikalija. Koža će biti zahvalna“.
