Autor: Dr Vladimir Filipović, naučni savetnik Institut za proučavanje lekovitog bilja ˝Dr Josif Pančić˝, Beograd i Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje ˝Serbia Organika˝
Astragalus ili koziji trn (Astragalus membranaceus Fisch.) je višegodišnja zeljasta vrsta koja pripada familiji mahunarki (Fabaceae). Poreklo astragalusa je sa teritorije današnje Kine, Mongolije i Koreje gde ga zovu ˝žuti car˝ (Huang Qi). U Kini se upotrebljava više hiljada godina kao lekovita biljka, pre svega za jačanje imuniteta, protiv prehlade i gripa. Zajedno sa ženšenom je smatraju kao „osnov“ za dug i zdrav život i usporavanje starenja.
Narodi dalekog istoka koren astragalusa drže u posudi za piće, verujući da daje energiju i uspostavlja ravnotežu u organizmu. Mnogi stručnjaci su naučno potvrdili superiornost ove biljke u različitim aspektima delovanja. U Evropi se mestimično gaji u Francuskoj, Češkoj, Nemačkoj i Poljskoj. Najveći proizvođači astragalusa su Kina, SAD, Francuska i Indija.
Samo dve vrste astragalusa se koriste u medicinske svrhe
Postoji više od 2.000 vrsta astragalusa, ali samo se dve vrste koriste u medicinske svrhe – Astragalus membranaceus i Astragalus mongholicus. Astragalus je višegodišnja zeljasta biljka, ali se gaji kao četvorogodišnja ili petogodišnja. Korenov sistem je veoma razvijen sa vrlodobrom usisnom moći. Korenov sistem čine koreni i stoloni koji mogu dostići i do 15 metara dužine. Glavni koren uglavnom raste vertikalno, dok se stoloni razvijaju pri površinskom sloju. Koren je spolja prljavo bele a unutra bele boje. Iz stolona se formiraju nove biljke sa novim korenima i stolonima. Na ovaj način se stvara velika biomasa astragalusa. Visina stabla dostiže do 1,5 m. Na maljavom stablu se nalaze perasto složeni listići, ovalnojajasti, svetlozeleni na naličju. Cvetovi su bele, žute ili ljubičaste boje, izgledom karakteristični za biljke iz ove familije. Period cvetanja je u maju i junu. Astragalus formira grozdaste cvasti sa po 10 – 20 cvetova. Plod je mala crvenkastosmeđa mahuna, sa 3 –5 sitnih semena. Od astragalusa se koristi osušeni koren (Astragali radix).
Hemijski sastav
Prema hemijskom sastavu koren astragalusa sadrži najviše skroba (do 35%), monosaharide, flavonoide, holin, folnu kiselinu, celulozu, smole i razne aminokiseline. Od mikroelemenata bogata je gvožđem, cinkom, magnezijumom, kalcijumom i selenom čiji je antioksidativni efekat veći za oko 500 puta u odnosu na dejstvo vitamina E. Astragalus stimuliše aktivaciju belih krvnih zrnaca (T limfocita) i povećava produkciju interferona (protein koji stvaraju bela krvna zrnca, fibroblasti koji poseduju antimikrobna i antikancerogena svojstva) ovih dveju veoma važnih komponenti imuno sistema. Pored toga, zahvaljujući polisaharidu Astragalanu B, astragalus poseduje sposobnost da obnovi kancerom oštećena bela krvna zrnca i vrati ih u normalnu funkciju.
Pozitivna dejstva
Zahvaljujući svojim izuzetnim osobinama, koren ove biljka predstavlja najbolji prirodni imunostimulans. Prema određenom broju izvora smatra se da je koren astragalusa pojedinačno bolje sredstvo za jačanje otpornosti organizma od ehinacee, pošto se može uzimati mesecima bez prekida a pri tom da ne izgubi delotvornost. Primenjuje se u lečenju kancerogenih oboljenja, gde je postigao značajne rezultate. U najnovijim istraživanjima je dokazano pozitivno dejstvo astragalusa kod obolelih od raka pluća, jetre, organa za varenje, bešike i debelog creva, prvenstveno zbog prisustva znatne količine ˝aktivnog˝ selena. Treća oblast u kojoj astragalus ˝ubrzano˝ zauzima svoje mesto je AIDS. Zbog svog antivirusnog i antibakterijskog delovanja, nedozvoljavajući pojavu anemije koren astragalusa stvara odbrambeni mehanizam koji sprečava zarazu organizma HIV – virusom. Ne dozvoljava molekularne patološke promene ćelija koje izazivaju virusi, usporava proces starenja, podstiče lečenje bubrega i čira na želucu. Koristi se u borbi protiv gripa, za lečenje dijabetisa, hepatitisa, u lečenju hipertenzije, jačanja srčanog mišića, a takođe ima primenu i kod frigidnosti i impotencije. Astragalus se razmnožava rasadom proizvedenim u hladnim lejama ili na otvorenom polju. Kod nas se ne gaji. Tehnologija gajenja je kao kod većine višegodišnjeg korenastog bilja sa osovinskim korenom. Vađenje astragalusa se obavlja u fazi tehnološke zrelosti, što je u četvrtoj ili petoj godini gajenja. Neretko se dešava da proizvođači vade koren u šestoj i sedmoj godini. U tom momentu koreni imaju prečnik oko 3,0 cm. Pre vađenja nadzemna masa se pokosi i odstrani sa parcele. Vađenje astragalusa se obavlja u toku meseca oktobra sa podrivačem ili vadilicama za korenasto povrće.
