Autor: Danijela Nišavić
Miris proleća koga čine najlepši cvetovi stenlej šljive i obačinske višnje proseže se kroz padine sela Kobilja, zaseoka Zdravić na obroncima planine Kopaonik. Tu na 800 metara nadmorske visine, vredna porodica Zdravić Milena, Andrija, Đorđe, Vladan i Vanja uveliko su u radovima. Sudeći po cvetu, biće ovo rodna godina. A kad nisu u voćnjaku, Zdravići pakuju porudžbine za Beograd i Novi Sad. Uredno slažu proizvode u kutije i prave planove kako će i ove godine napraviti jedan od traženijih sokova cveta prijatnog mirisa i još lepšeg ukusa, za mnoge soka detinjstva – zove. U maju počinje berba cveta sa područja koje se zbog čistote i nezagađenosti može nazvati i organskim.
Gazdinstvo Zdravić se nalazi na teritoriji opštine Brus, selo Kobilje, zaselak Zdravići i postoji od 2020.godine u ovom obliku. Svo voće koje trenutno imaju su stari zasadi koje je još deda zasadio i u voćnjacima. Raštrkani zbog prirode terena na oko dva hektara pod šljivom, 50 ari je zasađeno malinom i ima oko 500 stabala višnje.
„Zaselak se nalazi na obroncima planine Kopaonik i naša porodica je ovde nastanjena više od 150 godina, pa je po prezimenu Zdravić i dobilo ime. Naši preci su se bavili poljoprivredom i voćarstvom i to se prenosilo sa generacije na generaciju. Trenutno brojimo pet članova: moje roditelje Milenu i Andriju, rođenog brata Đorđa, moju suprugu Vanju i mene (Vladana). Dok je brat posvećen maksmilano gazdinstvu, roditelji trenutno rade i u prosveti. Supruga i ja smo diplomirani ekonomisti, koji su na relaciji Beograd – Brus i trenutno u rascepu između kancelarijskih poslova koje imamo i preduzetništva koje volimo“, priča Vladan za Plodnu zemlju.
Stenlej je sorta šljive koja je najviše zastupljena u šljivaku Zdravića i u kopaoničkom kraju poznata je kao veoma otporna vrsta, naročito pogodna za proizvodnju džema ali i rakije.
„Višnja koju imamo je oblačinska, stara sorta, koja je takođe odlična za preradu. Od kako se tata seća, ove šljive i višnje su tu i dokazale su se pogodnim za rast u našem kraju. Posađene su i jabuke, dunje kao i kruške u manjim količinama, uglavnom za ličnu upotrebu. Osim zasađenog voća, u našem kraju uspeva dosta šumskih plodova, poput divljih borovnica, divljih kupina i šumskih jagoda, koje takođe prerađujemo. Pošto ove vrste rastu u slobodnim uslovima, bez ljudske ruke, može se reći da su ovo organski proizvodi“, ističe Vladan.
Skoro svo voće su te 2020. godine počeli da prerađuju. Sirup od zove je bio jedan od prvih proizvoda sa kojim su izašli na tržište.
„Kod ovog sirupa jako je važno da cvetovi budu izabrani u prirodi, što dalje od puta i potencijalnog zagađenja, koji bi mogli da utiču na kvalitet i ukus sirupa. Mi pravimo sirup od zove sa dodatkom limuna koji mu daje poseban ukus. Za nekoliko flaša sirupa potrebno je od 30 do 40 cvetova, u zavisnosti od toga kliko dugo nije bilo kiše, jer je onda polen sa cvetova intenzivniji. Mama, tata i brat su glavni u procesu proizvodnje i to je sve po receptima koji nisu nigde zapisani, ali postoje u našoj porodici dugo“, kaže Vladan.
Ove godine cvet je poranio, tako su i prvi cvetovi zove počeli da se pomaljaju. U maju i junu je sezona berbe i proizvodnje. A osim sirupa od zove traženi su i drugi sirupi, kao i džemovi, slatko.
„Gotove proizvode kao što su sirupi, džemovi i slatko plasiramo najviše na teritoriji Beograda i Novog Sada. Imamo potražnju i na teritoriji drugih većih gradova, ali trenutno smo najviše fokusirani na ova dva grada. Zbog niske cene na otkupu sirovog voća smo se i odlučili na ovaj korak, jer je kod nas trenutno takva situacija da otkupna cena nije dovoljna da pokrije troškove proizvodnje. Sa gotovim proizvodima koje mi trenutno imamo u asortimanu je drugačije.“
U sezoni imaju i pomoćne radnike, najviše oko berbe voća ali i oko prerade, koji su pod strogim nadzorom. Odlučili su se da primarni kanal prodaje bude preko društvenih mreža, prvenstveno preko Instagrama, gde imaju najbrojniju zajednicu. Osim toga, oglašavali su se i preko platforme koja podržava male proizvođače hrane u Srbiji, a uskoro se nadaju da će napraviti i zvanični sajt. Takođe su se pojavljivali i na noćnim bazarima organizovanim u Beogradu, gde je potencijalnim kupcima omogućena i degustacija.
„Ali pored svega ovoga, lična preporuka je nešto što bismo izdvojili kao najvažniji kanal prodaje, jer je najiskrenija i uvek dolazi od ljudi u koje imamo poverenje. Naša trenutno najveća prednost jeste što je pola našeg gazdinstva stacionirano u velikom gradu na mestu prodaje, a pola u selu na mestu proizvodnje, pa se trudimo da izvučemo maksimalno iz obe situacije“, kaže Vladan.
Planovi za budućnost su u isto vreme i veliki i ne.
„Ne bismo želeli da pređemo na masovnu proizvodnju, jer smatramo da su nas baš zato ljudi izdvojili od nekog drugog proizvođača, jer je svaki proizvod napravljen na isti način kao što mi kod kuće za sebe pravimo. Planovi se uglavnom svode na obnovu postojećih sadnica i na modernizaciju procesa proizvodnje koliko je dozvoljeno a da ipak ostane domaće.Takođe, imamo dosta ideja o izmeni i dopuni proizvoda koje trenutno imamo u asortimanu.
Pitamo, koliko znači to što su u blizini ski centra.
„Što se tiče blizine ski centra, direktno nemamo neku korist od toga, ali nam ni ne odmaže. Pozitivno je to što je dosta ljudi čulo za Brus zbog blizine Kopaonika. Kada smo razmišljali o načinu isporuke, bili smo svesni da lična isporuka ne može biti isplativa dok se posao malo ne razvije, pa smo pokušali prvo da šaljemo pakete brzom poštom. Zbog prirode naše staklene ambalaže, pored svih napora i načina pakovanja, nismo imali baš pozitivna iskustva sa kuriskim službama, pa smo se reorganizovali. Kao što smo i znali na početku lična dostava nije bila ekonomski opravdana, ali nam je pomogla da ostvarimo lični kontakt sa ljudima i steknemo dodatno poverenje. Nama trenutno fokus jeste na najvećim gradovima Beogradu i Novom Sadu, i zbog količine proizvoda koje možemo da proizvedemo, nemamo dovoljno kapaciteta da tražimo dodatne kupce i u ostalim gradovima.“
U ponudi Zdravića je i ajvar. Ovaj bruski je vremenom postao brend.
„Bruski ajvar je veliki fenomen i sve porodice koje prave domaći ajvar uspešno ga plasiraju. Mislimo da je tajna u tome što se ajvar pravi na stari način, samo od kvalitetne pečene paprike, bez dodavanja kuvane paprike, patlidžana i slično. A i sve više ljudi se preselilo u velike gradove i nemaju više mame, bake i tetke na selu koje bi mogle da im prave ajvar, a ljudi su željni domaćeg ukusa“, kaže za Plodnu zemlju Vladan Zdravić.
A gazdinstvo Zdravić to i nudi. Ukuse detinjstva.
