UniCredit
Naša priča Selo&Planina&Grad

Veselin (39) i Mirjana (33) Ilić, selo Grad nadomak Brusa, brend „Koznik“ Kako nastaju najlepša SLATKA od ŠUMSKIH JAGODA, sokovi od KUPINA i MALINA, džemovi od ŠLJIVA i najbolja rakija od „RANKE“

Veselin i Mirjana Ilić
Autor: Danijela Nišavić

„Život na selu, nije lak. Zahteva mnogo odricanja, ali kojih? Sedenja pored televizora, odlaska u kafiće, rada u fabrikama koje su otišle u stečaj ili onih u kojima stranci pišu pravila. Ako je to odricanje od života, ja se evo, odmah odričem svega toga“.

Ovim rečima Veselin Ilić (39) počinje svoju priču plodne zemlje za Plodnu zemlju, smeštene u selu Grad, u neposrednoj blizini srednjovekovne tvrđave Koznik, okružene najlepšim planinama Srbije – Kopaonikom, Zeljinom i Goč. Tu na oko 12 kilometara između Brusa i Aleksandrovca, zajedno sa suprugom Mirjanom, ovaj mladi čovek rešio je da ostane na zemlji predaka i nastavi tradiciju voćara. Klima tog kraja blagorodna. Vrati plodom za trud i rad.

„Rođeni smo i oduvek smo i živeli na selu i pre nego što smo se upoznali zasnovali porodicu. Živimo u našoj porodičnoj kući u selu Grad sa sinom Andrijom (12) i ćerkicom Vanjom (9) i mojim roditeljima ocem Radovanom i majkom Nadom, sa kojima i činimo kompletno domaćinstvo. Poljoprivredno gazdinstvo Koznik osnovali smo 2005. godine i od tada priča o proizvodima Koznik raste i razvija se“, priča za Plodnu zemlju Veselin Ilić.

Porodica Ilić je generacijama unazad važila za radnu i dobrostojeću u tom kraju. Zemlja rodna, padine osunčane, idealne za uzgoj voća. Više od pola veka uzgajaju šljive, maline, kupine… Za rad i trud i plod su i nagrađivani kao najveći proizvođači maline, a dobili su i više nagrada kao proizvođači rakije.

„Moja supruga i ja smo shvatili da nam život na selu nije problem i samo smo nastavili tamo gde su moji preci stali – sa proširenjem zasada. Radimo puno, angažujemo i sezonske radnike tokom berbe voća, a kad je sezona Mirjana spremi i po tri obroka svaki dan za preko 20 radnika u malinjacima“.

Ova godina je bila dobra što se tiče cene i za malinu i kupinu. Ilići imaju zasejano 80 ari maline sorte „vilamet“, a oko hektar pod kupinom. Prethodne i ove godine zadovoljni su cenom maline koja je bila i do 400 dinara za kilogram, a što ih je ohrabrilo da još više ulažu u zasade. Sa kupinom, drugi slučaj. Ranijih godina bila je mala otkupna cena, dok ove – iznenađenje – cena preko 300 dinara za kilogram, što ih je motivisalo i dalo nadu da ne odustanu niti da smanje proizvodnju.

Osim maline i kupine, domaćini Ilići imaju i oko 3.000 stabala šljive – „čačanske rodne“, „čačanske lepotice“ i „stenleja“, ali i 300 komada autohtonih sorti „ranke“, „belošljive“, koje su preko 70 godina na imanju Ilića. Starih stabala nema puno, tu ih je zasadio Veselinov deda, još kao mladić, a sada sa posebnom brigom ih uzgajaju iz ljubavi i poštovanju na pretke, ali i sećanju na detinjstvo kada su sakupljali šljive čuvajući ovce i svinje.

„I „ranka“ i „belošljiva“ interesantne su za naše uslove jer su samoodržive, ne zahtevaju prskanje, čak nije potrebno ni orezivati ih. Ono što je najvažnije daju rakiju vrhunskog kvaliteta koja se razlikuje od drugih po specifičnoj aromi i mirisu. Umeju da iznenade, kad rode toliko da se polome od roda, ali se dese godine kada ne rode ni malo. Moj favorit među šljivama su „ranka“ i „čačanska lepotica“ jer su najbolje sorte za pečenje rakije. Ovde su idealni uslovi za šljivu počev od ruže vetrova, nagiba terena, nadmorske visine. Čista i netaknuta priroda, planinski potoci. Svima bih preporučio da se vrate na svoju zemlju i da uzgajaju autohtone sorte šljiva, bili bi autentični i to bi ih učinilo prepoznatljivim“.

Kada su visoke temperature i suše, Ilići ne brinu jer su sagradili akumulaciju za navodnjavanje i skoro svi zasadi su nam pod sistemom „kap po kap“.

„Naše zasade održavamo uglavnom kao što su to činili i naši preci – kopanje, plevljenje, košenje. Okolina je čista, netaknuta priroda i ne koristimo hemikalije, osim plavog kamena, sumpora i pepela, jer nemaju štetnih efekata. Upotrebljavamo ih za kupanje tj. čišćenje biljaka od raznih nepoželjnih materija, prašine, lišajeva, mahovine. Pepeo je prirodni izvor kalijuma i veoma je koristan za ishranu voćaka“.

Priroda je darežljiva u ovom podkopaoničkom selu smeštenom na 800 metara nadmorske visine. Nedaleko od domaćinstva Ilića nalazi se divlja borovnica u bukovoj šumi. Nema lepšeg slatka od nje i soka, koje vredne ruke Mirjane i njene svekrve Nade naprave. Pravi se slatko i od šumskih jagoda, ali i divljih „kitnjajki“ koje beru po poljima. „Kitnjajke“ su izduženije, aromatične, mirišljavije.

„Naše voće uglavnom plasiramo u obližnje hladnjače, a deo šljiva ostavljamo za rakiju. Cena voća dosta varira iz godine u godinu. Bude sezona kad je cena dobra i tada se dobro zaradi, ali isto tako bude i loših godina pa smo zbog toga moja supruga i ja odlučili da idemo korak dalje – u preradu sopstvenog voća u gotov proizvod“.

Prerađuju sve što gaje na sopstvenom imanju i što im je priroda podarila u okruženju Koznika, a osim maline, kupine, šljive i brojno šumsko voće. Kuvaju se džemovi, prave slatka, sokovi, sirupi, od divljih jagoda, divljih kupina i borovnica. Recept nasleđen od davnina od baka. Prave i sa i bez šećera. Sve se sprema na šporetu na drva i varjaču. Uberu sveže voće, operu, stave u veliku šerpu, pa na šporet i uz puno zahvalnosti i ljubavi spremaju. To je priča Koznika, jednostavno i kvalitetno.

„Pored svega što nam je priroda podarila ovde u Gradu su nepregledne livade i šume zbog kojih smo se odlučili da započnemo i sa pčelarstvom, kako zbog oprašivanja našeg voća tako i zbog bogate flore koja nas okružuje. Imamo tridesetak košnica, pčele nam daju odličan med sakupljen sa obližnjih livada i šuma oplemenjen mirisom maline i kupine. Ova godina je bila prosečna po prinosu meda 12-15 kilograma po košnici, tako da svi uživamo u jutarnjim ritualima, ali biće i za prodaju našim stalnim potrošačima“.

Sa plasmanom proizvoda su zadovoljni, prodaju po sistemu „usta do usta“. Kada jednom kupe, zadovoljni potrošači uvek rado preporuče dalje. Poslednjih godina i društvene mreže su dale puno novih kupaca. U obližnjim mestima Brusu i Aleksandrovcu proizvode isporučuju direktno na adresu kupca, a na dalje lokacije su napravili saradnju putem brze pošte.

Veselin posebno ističe to što su ponosni jer žive i rade u blizini srednjovekovne tvrđave Koznik, zadužbine Radića Postupovića poznatijeg kao Rajka od Rasine, vojvode Despota Stefana Lazarevića na čijim posedima se nalazi. U istorijskim dokumentima se prvi put pronalazi kao mesto izdavanja povelje kneza Lazara za lavru hilandarsku 8. avgusta 1381. 

„Brojne legende koje okružuju tvrđavu govore o ogromnom radu uloženom da se utvrđenje pretvori u glavnu odbrambenu liniju kao ključna tačka ovog prostora. Mitovi ispredaju priču o “prokletoj Jerini” koja je zavela takav kuluk, da su čak i životinje bile upregnute kako bi iznele građevinski materijal na uzvišenje grada. I danas živi legenda po kojoj su jedino koze mogle izneti građevinski materijal uz strme litice, zbog čega je novopodignuti grad poneo naziv Koznik“.

Veselin i Mirjana Ilić

Dok nas ispraća, vredni Veselin kaže da uprkos lepoti stvaranja u selu Grad i njegovom zadovoljstvu, to nije dovoljno. Potrebni su bolji putevi, da država još jače stane uz seljake, da garantuje otkup proizvoda, da pomogne prilikom započinjanja poslova, da su porezi manji.

„Rešeni smo da istrajemo u svojoj misiji povratka na selo. Želimo da budemo pioniri u tom procesu. Želimo da damo primer ostalima: da jakom voljom, upornošću, odricanjem i ljubavlju sve možete da postignete. Želimo da dočekujemo goste u našem domaćinstvu, da budemo dobri domaćini ljudima iz čitavog sveta i iz naše lepe Srbije. Želimo da ponudimo zdravu hranu, sokove, džemove, slatko… Ako se odlučite da ostanete na selu, znajte samo jedno – Bićete svoj na svome, bićete gazda na svojoj zemlji, bićete zalog za budućnost svojoj deci!“, zaključuju za Plodnu zemlju domaćini Veselin i Mirjana Ilić.

NAPOMENA: PRENOŠENJE TEKSTA SA PORTALA PLODNA ZEMLJA MOGUĆE JE ISKLJUČIVO UZ NAVOĐENJE IZVORA (PORTAL PLODNA ZEMLJA) I LINKOVANJE TEKSTA (www.plodnazemlja.com)