Voćarstvo i vinogradarstvo

Godišnje se u Srbiji proizvede 50-60 miliona litara rakije, najviše u RASINSKOM, ŠUMADIJSKOM i ZLATIBORSKOM KRAJU

Foto: Pixabay.com

Proizvodnja jakih alkoholnih pića u Srbiji u poslednjih pet godina raste po stopi većoj od 10 odsto godišnje što upućuje na zaključak da je srpska privreda uvidela svoju šansu u ovom sektoru i na globalnom tržištu, kažu u Udruženju za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.

Srbija je poznata po o proizvodnji šljive u svetu. Domaća rakija od ove voćke jedno je od najprodavanijih alkoholnih pića u svetu.  Slede rakija od kajsije, kruške, dunje, maline, meda, oraha…  Značajan deo dolazi iz domaće radinosti.

„Procenjuje se da se u Srbiji proizvede između 50 i 60 miliona litara rakije, uključujući i rakiju proizvedenu u sopstvenim domaćinstvima. Najveća proizvodnja je u Rasinskom, Šumadijskom i Zlatiborskom kraju“, kaže Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju PKS.

Izvoz rakije od voća je u 2020. godini porastao za 30 odsto, a 67 odsto naše rakije se izvozilo u Nemačku, SAD, Hrvatsku, Crnu Goru i BiH.

Dijaspora voli „ljutu“ iz zavičaja

U međunarodnoj trgovini je primetan trend rasta trgovine jakim alkoholnim pićima. Nemačka i SAD su najatraktivnija tržišta za domaće proizvođače. Slede Australija, Kanada, Austrija i Švajcarska, gde živi veliki broj ljudi našeg porekla.

Proizvođačima iz Srbije su interesantne i baltičke zemlje, zatim Poljska, Švedska i Ukrajina, ističe Igor Kronja iz Centra za spoljnotrgovinsku analitiku PKS. Osvajanje novih tržišta, međutim, predstavlja veoma izazovan zadatak.

„Naša startna pozicija je dobra jer imamo izuzetan kvalitet proizvoda što je dobar preduslov za uspeh“, ističe Kronja. „Zajednička marketing strategija u promovisanju rakije kao srpskog brenda mogla da donese mnogo uspeha, posebno ako se bude insistiralo na viševekovnoj tradiciji, po uzoru na škotske proizvođače viskija“, napominje Kronja.

Razvoj gastronomske ponude koja prati rakiju kao piće je još jedan potencijal koji treba istražiti.

Dunjevača u Singapur, šljivovica u Austriju

Kompanija Stara Sokolova je prisutna na svetskim tržištima 15 godina. Kupce imaju od Amerike, Australije i Rusije, zemalja Zapadne i Severne Evrope, do Dubaija i Singapura.

“Kvalitet srpske rakije je na zavidnom nivou upravo zbog jake konkurencije na domaćem tržištu. Zbog toga našu rakiju kupci širom sveta prepoznaju po kvalitetu. To nam omogućava da trajemo i opstajemo”, kaže Ivan Bogdanović, vlasnik kompanije.

Različita tržišta traže različite ukuse. U Rusiju, Dubai i Singapur ide šljivovica, viljamovka i dunjevača. Na tržišta Amerike, Australije i Zapadne Evrope, gde ima dosta ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, plasira se uglavnom šljivovica. Do kupaca dolaze, po preporuci, preko interneta, ali i kroz kontakte i nastupe na sajmovima  koje organizuje Privredna komora Srbije.

„U narednom periodu treba raditi na snažnijem marketinškom predstavljanju srpske rakija kao de luks proizvoda, razvoju onlajn promocije i zajedničkom nastupu srpskih proizvođača“, kaže Bogdanović.  

U porodičnoj destileriji „Artisani Destileri“, poznatoj po brendovima Anteria, Jelek i Opanak, rade na razvoju organskih zasada i proizvodnji rakije od organskog voća. U realizaciji ove ideje pomažu im subvencije Ministarstva poljoprivrede ali i stručna usavršavanja u oblasti organske proizvodnje. 

„Pratimo trendove i smatramo da je organska proizvodnja budućnost. Takođe, uvodimo i modele cirkularne ekonomije u proizvodnju, jer to smatramo važnim faktorom konkurentnosti na domaćem i svetskim tržištima, imajući u vidu da je u svetu očuvanje životne sredine jedan od prioriteta“, kaže Milica Nejković iz destilerije „Artisani“. 

U ovoj kompaniji kažu da prate sve trendove pa će se tako u narednom periodu posvetiti i razvoju gastronomske ponude i uparivanju rakije sa tradicionalnom srpskom kuhinjom.