Naša priča

I primaoci socijalne pomoći mogu biti sezonski radnici i prijavljeni

Isidora Šmigić, NALED

Poslovi poput branja voća i povrća, sortiranja, pakovanja i skladištenja proizvoda nekada su se mahom obavljali na crno. Zahvaljujući jednostavnoj elektronskoj prijavi, pravo na penzijsko i osiguranje u slučaju povrede na radu steklo je više od 75.500 sezonaca, koji su u prethodne četiri godine prijavljeni putem portala sezonskiradnici.gov.rs i aplikacije, a novi zakon omogućio je i osetljivim kategorijama građana kroz sezonsko angažovanje dođu do dodatnih prihoda, a da ne ostanu bez prava na socijalnih davanja.

Pre zakona 95% sezonaca radilo u sivoj zoni

Do 2019, tj. pre početka primene Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju sezonskih radnika, čak 95% sezonaca radilo je u sivoj zoni. Razlog tome najčešće su bile komplikovane procedure sklapanja ugovora na papiru, prijavljivanja i odjavljivanja, što je oduzimalo dosta vremena i poslodavcima je bilo otežano da na ovaj način angažju lica koja bi radila možda i samo jedan ili par dana. S druge strane, i sami radnici su često tražili da ne budu prijavljeni kako ne bi ostali bez socijalnih primanja, zbog čega su rizikovali da ostanu pravno nezaštićeni.

„Iz tog razloga, NALED je zajedno sa Nemačkom razvojnom saradnjom, koju sprovodi GIZ, inicirao pokretanje elektronske registracije putem koje poslodavci mogu prijaviti sezonske radnike za manje od 5 minuta, bez potrebe zaključivanja ugovora na papiru, odlaska na šaltere i druge dodatne administracije, na tačno određen broj dana koliko će radnik biti angažovan na terenu. Digitalizacija ove procedure postala je tako jedinstveni primer u regionu, na čijoj se implementaciji sada radi i u nekim od susednih država“, kaže koordinatorka za regulatornu reformu u NALED-u Isidora Šmigić, za portal Plodna zemlja.

Minimalne digitalne veštine za popunjavanje elektronskog formulara

Za popunjavanje elektronskog formulara, potrebno je da poslodavci poseduju minimalne digitalne veštine, a dosad su u 97 lokalnih samouprava obrazovani i servisni centri, u kojima oni koji se teže snalaze sa elektronskim servisima mogu da potraže pomoć.   

Sa prijavom radnika putem portala ili aplikacije koju vrši poslodavac, obaveze za poreze i doprinose obračunava sam softver. Na kraju svakog meseca, poreska prijava se automatski generiše i poslodavcu stiže mesečni obračun za sve radnike angažovane u proteklom mesecu.

Podaci pokazuju da je do poslednjeg dana maja 2023. putem portala bilo angažovano 75.843 radnika i za njih je dostad uplaćeno 960 miliona dinara doprinosa i obračunato 342 miliona dinara poreza. Portal su dosad koristila 692 poslodavca, oko dve trećine kompanije i jednu trećinu vlasnici poljoprivrednih gazdinstava.

Kontrola tri inspekcije

Kako ne bi dolazilo do kršenja prava radnika ili bilo kakvih nepravilnosti, nadzor nad primenom zakona imaju čak tri inspekcije – Poreska uprava, Poljoprivredna inspekcija i Inspekcija rada. U zavisnosti od težine prekršaja poslodavac može biti novčano kažnjen svotom od 5.000 do čak milion dinara.

S obzirom na to da se u protekle četiri godine ovaj sistem dobro pokazao u sektoru poljoprivrede, NALED predlaže da se usvajanjem novog Zakona o radnom angažovanju, sistem primeni i na privremene i povremene poslove u oblastima građevinarstva, turizma, ugostiteljstva i pomoći u kući, s obzirom na to da ovi sektori i dalje predstavljaju plodno tlo za cvetanje rada na crno.

Teme