Autor: Duško Bošković, Energija Balkana
Danas u Srbiji imamo oko dva i po miliona hektara obradive površine, gde se uzgajaju žitarice – kukuruz, pšenica i slične kulture. Na našim poljima nakon žetve ostaje negde oko 10.000.000 tona žetvenih ostataka. Zamislite resurs od 10 miliona tona svake godine! Nažalost najveći deo ovih žetvenih ostataka mi i dalje palimo. A Wabio tehnologijom je moguće proizvesti oko tri milijarde kubnih metara biogasa – zelenog metana. To je upravo ona količina gasa koju mi sada uvozimo. Dakle, sa njiva možemo obezbediti energetsku samoodrživost u sektoru gasa, a to je put do energetske nezavisnosti zemlje.
Naša planeta nam svakodnevno šalje signale da moramo da pronađemo održiv način za dalji razvoj našeg društva. Ako nastavimo ovim putem, bojim se da ne idemo u dobrom pravcu. U našem daljem razvoju više ne možemo da se oslonimo na fosilna goriva, ne samo zbog toga što ona izazivaju emisiju CO2 i što utiču na klimatske promene, već i zbog toga što su rezerve fosilnih goriva već pri kraju – možda ih ima za još nekoliko decenija.
Na našem putu traženja rešenja zašto ne bismo, jednostavno, pogledali prirodu. U prirodi imamo proces fotosinteze.
Šta je fotosinteza? To je proces pretvaranja sunčeve energije u biomasu i hemijsku energiju (šećere), u kome se troši CO2 i proizvodi kiseonik, a to je upravo ono što nam je potrebno.
Zapitajmo se i kako je nastao podzemni gas, pa upravo fotosintezom, pre nekoliko stotina miliona godina rasle su neke biljke, koje su se usled tektonskih poremećaja našle duboko ispod zemlje u uslovima bez prisustva kiseonika i koje su delovanjem mikroorganizama razložene u gas – metan. Nama je danas potrebno da reprodukujemo, ali mnogo brže, spomenuti prirodni proces koji je jako spor.
Pre tridesetak godina entuzijasti i investitori Wabio kompanije, videli su malo dalje od konkurencije i investirali sredstva u razvoj tehnologije koja će moći da razgrađuje biomasu, lignocelulozne materijale proizvodene fotosintezom, do zelenog obnovljivog metana.
Kako možemo da iskoristimo taj prirodni proces u Srbiji? Danas u Srbiji imamo oko dva i po miliona hektara obradive površine, gde se uzgajaju žitarice – kukuruz, pšenica i slične kulture. Na našim poljim nakon žetve ostaje negde oko 10.000.000 tona žetvenih ostataka. Zamislite resurs od 10 miliona tona svake godine! Nažalost najveći deo ovih žetvenih ostataka mi i dalje palimo.
Žitarice koje dobijemo na tim našim poljima, odlaze u fabrike za njihovu preradu nakon čega nastaju neki nus proizvodi. Takođe, prehrambeni proizvodi nastali nakon prerade tih žitarica koji odlaze građanima, opet iza sebe ostavljaju neki organski otpad. Te žitarice odlaze i na farme, gde opet imamo neki otpad. Sve to zajedno sa žetvenim ostacima, Wabio tehnologijom može da se iskoristi za proizvodnju zelenog metana. Samo sa ove površine od dva i po miliona hektara Wabio tehnologijom moguće je proizvesti oko tri milijarde kubnih metara biogasa – zelenog metana. To je upravo ona količina koju mi sada uvozimo. Dakle, sa njiva možemo obezbediti energetsku samoodrživost u sektoru gasa, a to je put do energetske nezavisnosti zemlje.
A kao nusproizvod dobijanja tog zelenog metana, može se dobiti sedam i po miliona tona organskog đubriva koje možemo vratiti nazad u zemlju i tako ne bismo morali da trošimo hemijska sredstva i da zagađujemo plodnu zemlju. Imamo potpuno zatvoren ciklus, odnosno cirkularnu ekonomiju. Iz tog zelenog metana možemo da proizvedemo LNG, CNG i električnu energiju.
Bitno je naglasiti da ovi žetveni ostaci – 10 miliona tona, ukoliko ih potencijalni investitor biogasnog postrojenja plati 50 evra po toni, kao svoju sirovinu, doneće srpskoj poljoprivredi 500 miliona evra. Neka su pola od toga troškovi, a ne iznose toliko, 250 miliona evra je povećanje profitabilnosti srpske poljoprivrede. Umesto da ostave žetvene ostatke da trunu na njivi, poljoprivredni proizvođači mogu da ih isproučuju biogasnim postrojenjima kao sirovinu.
A šta znači povećanje profita naše poljoprivrede za 250 miliona evra? To znači obezbeđivanje višeg ekonomskog nivoa poljoprivrede, sprečavanje odliva ljudi iz sela u grad, povećanje broja stanovnika u selima. Wabio tehnologija, uz ogroman profit koji može Srbiji da ostvari, može značajno da utiče i na socijalni razvoj našeg društva.
Propuštena prilika je po Napoleonu Hilu, američkom piscu koji se bavio popularizacijom biznisa, jedan od glavnih razloga zašto ljudi u biznisu ne uspevaju. Ne bih voleo da Srbija bude u toj ulozi. Jer, ako možemo da proizvedemo tri milijarde kubnih metara metana samo iz žetvenih ostataka, vrednost toga u Evropi danas iznosi 5-6 milijardi evra. Od nas i našeg delovanja zavisi da li će to biti naša propuštena prilika.
Napomena: Duško Bošković je direktor Wabio Investment Holding-a u Srbiji.
