Autor: Slaviša Stojković
Odavnina je Aleksandrovačka Župa poznata po dobrom vinu, kvalitenom grožđu i vrednim domaćinima. Bog je dao ovom terenu sve, dovoljno sunca, brdovite terene baš onakve kakve voli vinova loza, kvalitetnu zemlju, sve preduslove da grožđe obilno i kvalitetno rađa. Svaka kuća ima makar jedan špalir vinove loze. Jedan od vinogradara je i naš domaćina, tridesettrogodišnji Vladimir Smiljković iz Drenče, vlasnik porodične vinarije Smiljković. U ovaj posao krenuo je kao četvrta generacija, i to u najboljim godinama i već sada su vina Smiljković dobila eminentna priznanja i nagrade.
Na samo 2,5 km od centra Aleksandrovca, u blizini manastira Drenča u čijem je sklopu i crkva Vavedenja Presvete Bogorodice, nalazi se porodična vinarija Smiljković. Okružena prelepom prirodom, brdima, tik uz reku, odaje sliku idealnog mesta za opuštanje.
„Naša Župa je Bogom dana za uzgoj vinove loze i spravljenje vrhunskih vina. Odlikuje je veliki broj sunčanih dana u godini i nadmorska visina idealna za gajenje vinove loze od 300 do 500 metara nadmorske visine“, počinje priču za Plodnu zemlju Vladimir.
U februaru posao u vinogradu je u punom jeku. Majstori užurbano koriste lepe zimske dane kako bi sazidali porporni zid iza vinarije, a i izgradnja apartmana se privodi kraju. Vladimir je skoro deset godina proveo u Beogradu. Tamo se uputio iz rodnog Aleksandrovca sa željom da se školuje za voćara vinogradara. Na studijama Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dobija kvalitetno teorijsko ali i praktično znanje sa kojima se vraća kući gde ga već uveliko čeka proizvodnja vina. Njegova porodica se generacijama unazad bavi vinogradarstvom a prvi savremeniji zasad vinove loze, na površini od 2,5 hektara, podiže njegov otac Predrag davne 2004. godine. Sorte koje je tada posadio bile su Merlo, Tamjanika, Kaberne i Italijanski rizling. Na tome nisu stali i pre tri godine, podižu nov zasad površine 0,5 hektara, sa autohtonim sortama Tamjanika i Prokupac.
Kako bi istakao dugu porodičnu tradiciju u bavljenju vinogradarstvom, Vladimir je osmislio i obeležje porodične vinarije. U podrumskim prostorijama gde su smeštene bačve i flaše sa vinom, ne može a da se ne primeti velika fotografija na kojoj se nalazi ljudski dlan. Na tom dlanu, koje simbolizuje porodično stablo, ispisana su početna slova svih predaka, uključujući i našeg mladog sagovornika koji su doprineli današnjem izgledu imanja.
„Nije lako bilo doći do ovoga do čega smo sada došli, ova slika će me uvek podsećati kome trebam biti zahvalan. Tako učim i svoju decu, da im uvek bude pred očima ko je sve učestvovao u stvaranju porodične vinarije, u čijoj će nadogradnji ako da Bog i oni učestvovati“, ističe Vladimir.
Dug je put od podizanja zasada do dobijanja vina – 14 godina
„Dug je put od podizanja zasada do dobijanja vina. Našoj porodici je za to trebalo punih 14 godina. Nismo žurili, od samog početka smo želeli da budućim kupcima ponudimo kvalitet, a ne da se opterećujemo količinom. Tako razmišljam i danas. Velika je konkurencija na lokalnom tržištu, pogotovo u Aleksandrovcu gde se skoro svaka kuća bavi proizvodnjom vina a naročito od kada je država povećala subvencije i razne programe podsticaja za vinogradarsku i vinarsku proizvodnju. Naša proizvodnja se bazira na porodičnoj vinariji, što znači da oko 80 % proizvodnje dobijamo iz sopstvenih vinograda.“
Izazov – klimatske promene
Brojni su izazovi sa kojima se susreću vinogradari i vinari u našoj zemlji. Jedan od vodećih problema su klimatske promene koje poslednjih godina ostavljaju velike posledice. Prošla godina je bila jedna od lošijih, pa može se slobodno reći u poslednjih 20 godina. Kišno proleće je zahtevalo veći broj tretmana, što je dodatno poskupelo proizvodnju, a učinak je bio dosta loš. Grožđe je na ovom terenu podbacilo sa rodom oko 70% u odnosu na prosečne godine.
„Prošla godina je bila puna izazova. Kako bi uspeli da sačuvamo grožđe morali smo da budemo konstatno u vinogradu i pratimo promene nakon obilnih padavina i u skladu sa preporukom struke da reagujemo. Za dobijanje vrhunskog vina, neophodna je sirovina dobrog kvalitetla. Na žalost nismo uspeli da sačuvamo sve količine, ali ono što je ostalo i opstalo bilo je dobrog kvaliteta. Nikada nismo išli na kartu kvantiteta, već nam je kvalitet bio uvek na prvom mestu. Godišnje naša porodična vinarija proizvede oko 15.000 boca, i cilj nam je da taj broj udvostručimo.“
Oko vinarije je primetna radna atmosfera i jedno malo gradilište. A kako i ne bi kada su ciljevi naših domaćina veliki. Vinarija je otvorena 2018. godine i od tada na ovom imanju radovi ne staju. Nakon registrovanja vinarije, najpre je otpočela izgradnja sale za prijem gostiju i prezentacije, koja je otvorena pre dve godine. Trenutno u zgradi pored vinarije, teku završni radovi na izgradnji pet apartmana koji će moći da ugoste 15 ljudi. Ovim će ispuniti očekivane ciljeve, da zaokruži ceo krug i finalan proizvod proda na kućnom pragu.
„Veliki značaj za unapređenje i proširenje posla imali su podsticaji i bespovratna sredstva koje daje ministarstvo. Jedan takav vid pomoći koristili smo pre tri godine, u sklopu programa za manje vinarije do 20.000 litara. Kao što ste mogli da vidite privode se kraju radovi na izgradnji apartmana koji bi trebalo već od ove godine da prime prve goste. Vinski turizam se tek u poslednjih nekoliko godina razvija u ovom kraju. Moja vinarija se nalazi na takvom mestu, gde će gost pored dobrog vina moći i da napoji dušu odlaskom u Manastir Drenča koja se nalazi od naše vinarije svega 700 metara. U našoj blizini nema zagađivača, buke. Nalazimo se takoreći izolovano od ostatka sveta. Cilj naše vinarije je razvoj vinskog turizma, da gost dođe kod nas, proba naše proizvode u degustacionoj sali, provede dan, dva u prirodi, obiđe manastir, ode do centra koji nam je blizu i da na kraju gostu kupi naše vina. Kapaciteti degustacione sale koje je izgrađena pre dve godine, je za 50 ljudi, dok u novoizgrađenih 5 apartmana možemo smestiti nekih 15-tak gostiju. Nadam se da ćemo od ove godine uspeti da primimo i prve goste“.
Tamjanika i Grašac, Prokupac i Kabarne Merlo
Porodična vinarija Smiljković, proizvodi dve vrste belog i dve vrste crvenog vina.
„Bela vina proizvodimo od sorte Tamjanike i Grašac, dok crvena vina od sorti Prokupac i Kaberne Merlo. Za sada gotovo sve količine prodamo na lokalu, mada od kada smo izlagali na sajmu u Beogradu, javljali su nam se kupci iz cele zemlje”.
Vladimir je i ove godine, kao i svih predhodnih, 14. februara obišao svoje vinograde i otpočeti sa rezidbom. Običaj je da se vinogradari i vinari pomole Gospodu i njihovom zaštitniku Svetom Trifunu da im sačuva vinovu lozu i da čokote okiti bogati i krupnim grozdovima, od kojih će kasnije proizvesti na daleko čuveno Župsko vino. Nakon prvih rezova, vinova loza se preliva vinom kao znak uzdarja Gospodu, tim istim vinom što im je Bog jesenas podario.
Napomena: Zabranjeno je kopiranje autorskog teksta bez navođenja izvora portal Plodna zemlja i linka www.plodnazemlja.com
