Autor: Danijela Nišavić
U sred Brzeća pokraj puta izloženi sokovi, sirupi, slatka, džemovi, pekmezi napravljeni od zlata Kopaonika – divlje borovnice, jagode, kupine, maline, šipka i drenjine. Dopunjeni su i tradicionalnom šljivom jer ovo je i šljivarski kraj, a tu je i rakija od divlje kruške, specijalitet za ljubitelje dobrog domaćeg pića. Vredni Milenko Vučić od ranog jutra do zalaska sunca prodaje ono što je njegova porodica napravila u obližnjem selu Vlajkovci smeštenom na 600 metara nadmorske visine. Na vreme su uvideli šta to gost traži i krenuli da proizvode.
„Devedesetih sam počeo da radim u hotelu „Junior“, još tada je postajala potreba, a gosti su se raspitivali da li ima domaćih proizvoda da kupe i ponesu, ono što ih podseća na ukuse detinjstva. I tako se odlučim 1993. godine da počnem, prvo smo registrovali poljoprivredno gazdinstvo i započeli sa slatkom od divlje borovnice i šumskih jagoda. Sada imamo tridesetak svojih proizvoda“, priča Vučić.
Porodica je oduvek bila uključena u ceo proces – od branja šumskih proizvoda do proizvodnje. Supruga Sanja, kćerka Sandra i sin Stefan zajedno sa Milenkom neumorni u radu. Bere se šumska jagoda, divlja borovnica, malina i kupina. Kad ne sakupe dovoljno – otkupljuju od najvećeg otkupljivača u Brusu. A Kopaonik je blagorodan, sirovine ima dovoljno preko cele godine. Kraj je bogat sa borovnicom, šumskom jagodom i kupinom, divljom malinom. Samonikla borovnica se prostire na 300 hektara na planini.
„Ova divlja borovnica sa Kopaonika je među najkvalitetnijom. Ručno se bere, a najbolji period za branje je u avgustu kada je plod najkvalitetniji. Beremo na prostoru iznad 1.400 metara od Brzeća ka Zaplanini gde se nalazi rudnik ka vodopadu „Jelovarnik“ u podnožju Kopaonika, i gore od zimske službe za održavanje puteva prema centru planine.“
Osim što prodaju u Brzeću, proizvode po narudžbi šalju i svakog dana brzom poštom, imaju stalne kupce.
„Zadovoljni smo svojim radom, jer nam se kupci vraćaju i kvalitetom stičemo nove. Nema lepše nego čuti „Ovi ukusi su ukusi detinjstva“. Receptura je stara još onako kako su moji stari pravili. Još je aktivan i šporet „smederevac“ i kazan za rakiju“.
U maju počinju proizvodnju meda od borovih iglica, inače odličan melem za grlo i protiv prehlade. Onda sledi šumska jagoda, malina, borovnica, kupina i sve se u poznu jesen završava sa drenjinom i šipkom. Drenjinu je baš teško brati – to je prvi proizvod koji cveta, a poslednji sazreva. Pun je vitamina.
„Uglavnom kuvamo sirovinu odmah po berbi. Obavi se pasterizacija. Svi naši proizvodi su isključivo od voća i šećera. Najvažnije je da nema aditiva, konzervansa, ni vinobrana. Pasterizacija je bitna, jer zahvaljujući njoj proizvod može da se čuva dve godine“.
Kopaonička borovnica je posebna. Divlja raste na visini od preko 1.000 metara. Od nje Vučići prave matični sok, sirup, slatko i džem.
„Koliko je lekovita, svedoče naši kupci koji su imali odlične reakcije organizma nakon konzumiranja. Velika je razlika između divlje i pitome borovnice, ne samo po ukusu već i po količini korisnih materija po ljudsko zdravlje. Ona je lek“.
Među svim proizvodima Poljoprivrednog gazdinstva Vučić našla se i smokva. U Vlajkovcima ne može da uspeva, ali daje plodove u selima na nižoj nadmorskoj visini, odakle i stiže u džem i slatko, za koje se Milenko odlučio da pravi, jer su ga kupci tražili.
A među sokovima, sirupima, šest vrsta džemova i slatka našao se i ajvar. Kopaonički je postao brend, a kako i ne bi, kvalitetom se došlo do proizvodnje od čak skoro 80 odsto.
„Papriku kupujemo, ajvar se pravi po staroj recepturi. Pečemo je na drva i to daje odličan ukusa. Sve što se proizvede i proda. Vredan je narod, svi se borimo da uspemo u životu.“
Još je Milenkov otac zasadio 150 stabala šljive, čačanske rodne, čačanske ranu i stenlej. Peče meku i ljutu.
„Najvažnije je odvojiti metil alkohol i alkohol, a kad pijete otkriću vam ne smete da osetite rakiju u grlu, već u stomaku. E ta je dobra“.
Milenko kaže da je najlepša i posebna po njemu rakija od divlje kruške, koja raste u šumi gde nema pristup niko, sem njega.
„Divlja kruška je sitna, teško je naći, još teže nabrati, a ono što je posebno čini jeste što ni ne rađa svake godine. Ali je najbolja rakija od svih koje sam proizveo. Za litru je potrebno nabrati od deset do 12 kilograma, zato je i njena cena 2.000 dinara za litar, al nema bolje. Ukus je specifičan i lepo miriše baš na krušku.“
Brzeće je naročito dobilo na značaju kada je sagrađena gondola. Od tada je više i turista. Gradi se, širi selo.
„Ima li dana kad niste na ovom prodajnom mestu?“, pitamo.
„U sezoni smo od devet do pet svaki dan i leti od juna do kraja avgusta. Najteži je zimski period, kada je mnogo hladno a temperature su u debelom minusu. Uglavnom kupci kupe kad dođu, ali mnogo više kad odlaze. Svakog dana imam sve više mušterija, broj se ne smanjuje i to je za mene najveća potvrda mog rada.“
