AUTOR: Danijela Nišavić
Zraci sunca presijavaju se na glavi sokola, tek izlakiranih gusli u dvorištu Novaka Milenkovića (67) iz Kuršumlije. Tik uz kuću poređani gotovi drevni instrumenti, a na drugoj strani smeštena je mala radionica iz koje se čuje zvuk dleta. Žuri Novak dok je lepo vreme da što više uradi, stigao je javor sa Radana, od kojeg pravi gusle. Upravo završava gudalo u obliku sablje za instrument koje će svoje mesto naći u domu Kruševljana koji su otišli da žive i rade u Francuskoj. Za protekle četiri decenije napravio je Novak skoro hiljadu gusala. I svaka je unikat.
Za gusle je prvi put čuo kao četrnaestogodišnjak. Tada mu je otac Miroslav kupio nove gusle u želji da mu najmlađi od trojice sinova nauči da gusla. Milenkovići su iz sela Vuče sa podnožja Radan planine, u blizini administrativne granice sa Kosmetom, pa su se šesdesetih godina prošlog veka doselili u Toplicu.
„Otac nikada nije guslao, ali je jako voleo gusle. Te moje prve gusle su bile najpre ukras, a onda sam se u tridesetim zainteresovao za izradu. Prve sam napravio pet godina kasnije. I od tad nisam stao. Do sada sam napravio više od 970 gusala,“ priča za portal Plodna zemlja Novak Milenković.
Najbolji je javor „tičar“ sa Radana
Idealno vreme za rad je proleće i leto. Zimi radi u kući, u jednom delu predsoblja dovršava fine radove, rezbarenje, farbanje i lakiranje. Glavni deo posla ipak završi kada je lepo vreme. U Topličkom kraju on je jedan od retkih koji je čuvar tradicije, a kojoj su počeli svi polako da se vraćaju. Već se zna, ko ima javor na prodaju prvo dođe kod Novaka. Za izradu gusala najbolji je sa Radan planine, „tičar“, ali je on redak. Kad bira, za gusle izabere kvalitetan lakše specifične težine jer je bolji za obradu. Sve zavisi i gde drvo raste, najbolje je kada je na sunčanoj strani i da je na višoj nadmorskoj visini.
Prosečna dužina gusli je 80 centimetara. Kada počinje da ih izrađuje kreće od karlice gusli (udubljenje) koje je dubine šest centimetara, pa se onda posvećuje vrhu gusala i na kraju – vrat. Za zvuk je važna i bela koža koja je od mladog jareta kao i gudalo za koje je bolje da je tanje, uglavnom ga Novak pravi u obliku sablje ili zmije.
Strune od konjske dlake
„Broj struna i na guslama i na gudalu kreće se od 60 do 70. Koristi se konjska dlaka, koja se teško nalazi. Strune moraju biti odgovarajuće debljine, najčešće se koriste one koje su debljine od 0,20 centimetara“, objašnjava.
Motivi slobode
Kad izabere deo javora, Novaku je potrebno od deset do trideset dana, u zavisnosti od složenosti izrade. Što više ukrasnih motiva to više posla i vremena. Najdraži motiv mu je soko, simbol slobode. Na njegovim guslama su i divokoze, grb Srbije, lik Petra Petrovića Njegoša, Vuk Karadžić, kosovski junaci. Inspirisan i vrhunskim rezultatima našeg najuspešnijeg sportiste Novaka Đokovića, napravio je i gusle sa njegovim likom.
Vredne ruke koriste motornu testeru i sekiru da od debla pripremi deo drveta u celini za izradu. Potom uz pomoć dleta svih oblika rezbari drvo, potrebne su i male i velike ručne testere da bi se dobili oblici, a na kraju turpija i šmirgla – kao završnica za glatkost površine.
Tri dana da se lak osuši
Kad gusle napravi, sledi farbanje, pa lakiranje. Tri dana potrebno je da se lak osuši.
Novak izrađuje i male gusle, veličine od trideset centimetara do pola metra, po porudžbini koje uglavnom služe kao suvenir. Njih najčešće kupuju dede za unuke.
Od Amerike do Australije
Njegove gusle su u domovima Srba od Amerike do Australije. I dok su nekada naši ljudi kada dođu na odmor u Srbiju, čekali da gusle napravi da ih ponesu, danas, gusle Novak najviše isporučuje brzom poštom. Ovaj vredni Kurušumličanin osim gusali izrađuje u duborezu i ikone, pravi i suvenire Đavolje varoši, drvene ramove…
Opevao Toplički kraj, srpstvo i kosovske junake
Kad ne pravi gusle, Novak koji je nekada radio u kuršumlijskom opštinskom sudu, piše pesme u kojima je opevao Toplički kraj, srpstvo, gusle i kosovske junake. Do sada je napisao tridesetak pesama, a najpoznatija i najviše ispevana uz gusle je „Pesma o Toplici“. Učesnik je skoro svih guslarskih festivala u Srbiji. Član je i guslarskog društva „Ratko Pavlović Ćićko“ iz Niša.
Ovaj vredan i darovit čovek za naš portal Plodna zemlja je u dahu ispevao stihove:
„Nema ništa lepše od slobode…
I kad njive bogato nam rode,
Kad procveta moj Toplički kraj,
To je melem duši, to je pravi raj.“
