AIK Banka online krediti
Naša priča Ratarstvo

Dalibor Stevanović (38) iz Hrtkovaca na 27 hektara uzgaja duvan „Ova godina dobra za DUVANDŽIJE, zadovoljni smo i prinosom i cenom“

Dalibor Stevanović, poljoprivredni proizvožđač iz Hrtkovaca

AUTOR: Danijela Nišavić

Šušti lišće zrelog duvana na njivama Dalibora Stevanovića (38) iz Hrtkovaca. Žure vredni berači da oberu zlatan list, tu je i veliki kombajn da ubrza berbu i smanji troškove. Ova godina sudeći po dosadašnjim prinosima blagorodna je za proizvođače duvana. Očekuje se prinos po hektaru u proseku od 2.200 do 2.300 kilograma. I cenom su ratari zadovoljni. Čista zarada, uz primenu svih agrotehničkih mera i kada su vremenski uslovi pogodni, po hektaru može da bude i do 2.500 evra.

SLOŽNA I VREDNA PORODICA STEVANOVIĆ: Supruga Slobodanka
Foto: JTI


Porodica Dalibora Stevanovića, koju čine i supruga Slobodanka (35), otac Milan (65) i majka Željka (64), devedesetih godina se u Hrtkovce doselila iz Slavonije. Tu su i ostali, vremenom su širili površine za uzgoj ratarskih proizvoda, te su danas stigli do 60 hektara, od toga 27 pod duvanom, ostalo je pšenica i suncokret. Za proizvodnju duvana su se opredelili 2001. godine, zadovoljni zaradom, a od tada datira i njihova saradnja sa fabrikom iz Sente i Japan Tobacco International (JTI).

„Uz njihovu pomoć i konstantnu podršku, godinama uspevamo da obezbedimo prinose više od 2.000 kilograma po hektaru. Uvek su tu za nas, u svim fazama proizvodnje. Obezbeđuju nam od semena, repromaterijal, najlone za plastenike, stručnu podršku. U dogovoru sa njima naručujemo đubriva, sredstva za kompletnu zaštitu bilja“, priča Dalibor.

Njegove njive daju prinos od 2.300 do 2.350 kilograma duvana po hektaru. Put od njive do kutije cigarete nije kratak. „Najmlađi“ duvan u cigareti star je najmanje 18 meseci, koliko traje čitav proces od uzgajanja i prerade duvana do proizvodnje.
Dalibor je u razgovoru za Plodnu zemlju objasnio je kako teče proces uzgoja duvana.

Početak uzgoja počinje u martu kada se duvan rasađuje

Početak je u martu kada se duvan rasađuje u stiroporske tacne i „polaže na vodi“. Nakon toga sledi nega rasada. Rasađivanje traje pet-šest dana, pa sledi kopanje i zalamanje cveta, kako bi stabljika dala što više listova. Inače, JTI sarađuje sa 247 domaćinstava kojima obezbeđuje kompletnu zaštitu rasada od bolesti i štetočina i to pod strogim nadzorom stručne službe.

U maju rasad se sadi na njivama

„U maju, rasad se sadi na njivama. U ovom periodu neophodno je obezbediti adekvatnu negu strukovima duvana uz primenu propisanih agrotehničkih mera i uz pomoć sistema za navodnjavanje na mestima gde je to moguće i drugih mera a uz stalnu kontrolu stručne službe JTI. Srećom te ne moramo sve njive da navodnjavamo. Ove godine smo to činili na jednoj njivi u periodu suše nakon rasađivanja, ali su posle nekoliko dana počele padavine. Svaka godina za duvandžije je posebna“, ukazuje Dalibor.

Četiri meseca traje berba

Od jula do oktobra traje berba i sušenje duvana. Kako bi ovaj proces bio neometan, proizvođači moraju da obezbede energente, odgovarajući repromaterijal i sezonsku radnu snagu.
Berba traje dok ne krenu prvi mrazevi. U početku se dobija duvan prvog kvaliteta, listovi su celi, bez fleka, zdravi i žuti. Porodica Stevanović angažuje berače, dnevno i do sedam. Uglavnom su to ljudi iz Hrtkovaca, ali ima i iz Vranja, Bujanovca i Kostolca. Dnevnica je 2.500 dinara, za rad od četiri-pet sati, dok se ne napuni jedna sušara. Problem sa kojim se suočavaju je nedostatak radne snage, pa su prošle godine nabavili kombajn i tako postali efikasniji.

Osušen duvan spreman za otkup

Za kvalitet duvana važno i njegovo sušenje


Kad se listovi duvana oberu, slažu se u posebne ramove i suše u sušarama, čiji je pogon gas i električna energija. Ventilator uduvava topao vazduh i list duvana se polako suši. Porodica Stevanović ima osam sušara koje imaju 60 ramova.

„Duvan se gleda dok se suši. Dobar rod možete da upropastite lošim sušenjem. Proces traje oko pet dana, a kada se završi, osušene listove pakujemo u kutije i sledi otkup. JTI organizuje prevoz, a u saradnji sa reonskim instruktorom kome u svako doba možemo da se obratimo, dogovaramo dolazak kamiona koji preuzima sušeni duvan. Velik je ovo posao, ali može da se odlično zaradi. U zavisnosti od troškova po hektaru može da bude i do dve i po hiljade evra. Kada ste kooperant JTI ne brinete da li ćete imati novac za seme, repromaterijal, da platite radnu snagu, energente jer dobijate novac avansno. Prošle godine smo imali 21 hektar, ove godine 27 hektara. Kad valja – posao se samo širi“, zaključuje Dalibor Stevanović iz Hrtkovaca za Plodnu zemlju.

Otkupljen duvan smešta se u fabričko postrojenje u Senti gde počinju njegova obrada, pakovanje u kutije i skladištenje. Skladištenjem duvan započinje proces fermentacije koji traje šest meseci, posle čega je spreman za upotrebu i početak proizvodnje cigareta.

JTI je najveći proizvođač i obrađivač duvana u Srbiji

U obradi duvana angažuje 3.000 poljoprivrednika, članova njihovih porodica i sezonskih radnika Od 2009. godine JTI je uložio 11 miliona dolara u modernizaciju proizvodnje duvana u fabrici u Senti. JTI pokriva sve faze podrške proizvođačima u proizvodnji duvana, od obezbeđivanja semena i uplate avansa za finansiranje proizvodnje do preuzimanja i transporta duvana u fabriku. Farmeri JTI u prethodne godine u proseku su imali 55 odsto veći prinos od ostalih proizvođača duvana u Srbiji.
U unapređenje proizvodnje duvana kod farmera uloženo više od dva miliona dolara a kompanija je kreditirala novu opremu poljoprivrednika:

  • novi sistemi za sušenje,
  • navodnjavanje,
  • gasifikaciju,
  • proširenje magacinskog prostora,
  • te u drugu opremu potrebnu za nesmetano izvođenje procesa proizvodnjeduvana

Inače, ovi sistemi mogu istovremeno da se koriste za razvoj drugih poljoprivrednih kultura što je naročito neophodno tokom sušnih perioda.
JTI je i društveno odgovorna kompanija koja izdvaja i donacije za izgradnju doma penzionera, domova kulture i pomoć ljudima sa invaliditetom i smetnjama u razvoju.