Naša priča Organska poljoprivreda

Pavle Đorđević (30) „Organela“, Gornja Bukovica „Organska proizvodnja koja je više od toga, već i filozofija života, a evo šta je čini“

Foto: Danijela Nišavić

Autor: Danijela Nišavić

„Preselio sam se iz Beograda da živim baš u Gornjoj Bukovici. Nekoliko godina sam tražio da kupim imanje, na kome ću da se bavim organskom proizvodnjom hrane. Kada sam došao ovde, shvatio sam da je to čemu težim. Uskoro su mi se pridružili i moji prijatelji, neki i sa kojima sam studirao na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Uspeli smo da pokrenemo proizvodnju i razvijemo brend „Organela“ i polako širimo tržište za svoje proizvode, ali i filozofiju organske proizvodnje i života“.

Ovim rečima Pavle Đorđević (30) počinje svoju nesvakidašnju priču, Beograđanina koji je rešio da napusti posao u struci, i sa diplomom i masterom i upisanim doktorskim studijama na Poljoprivrednom fakultetu, počne život sa zdravijim navikama na imanju smeštenom 20 kilometara od Valjeva. Na 340 metara nadmorske visine on je našao svoj smisao – za rad i stvaranje. I u tome nije sam.

„„Organelu“ čini tim mladih ljudi, a ja u ovom poslu ne bih mogao sam. Marija Pavićević je iz Beograda, Miloš Jović iz Kuršumlije, nas dvojica smo završili smo fakultet zajedno. Predrag Milovanović je iz Valjeva, a Teodora Tasić iz Bora-Jagodine-Beograda. Mi smo “Organela”, priča Pavle.

Organski stil života

Mesto ga ne drži, stalno je u pokretu. Pun ideja. A šta podrazumeva organski stil života kome Pavle teži i koji želi da prenese na ostale mlade ljude? Doživljaj prirode i onoga što ona čoveku pruža kroz plod i hranu, boravak na vazduhu, šetnja, učestvovanje u procesu proizvodnje, lepa osećanja. Korenite promene navika gradskog čoveka. Kada se nalazite na imanju ne možete da budete ravnodušni. Sve je u mirisima i najlepšim bojama prirode. To se i autor teksta lično uverio kada je posetio ovo gazdinstvo, u organizaciji Centra za edukaciju i promociju „Serbia Organic“, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a u okviru projekta „Uzmi organsko“.

Mirisni bosiljak

„Dugo sam bio u potrazi za imanjem na kojem ću da se bavim organskom proizvodnjom. Kada sam konačno posle dugogodišnje potrage došao 2017. do ovog gazdinstva koje je bilo napušteno, osetio sam da je to ono što želim. Nismo menjali u autentičnosti, zadržali smo sve objekte, malo ojačali temelje. Napuštenu štalu smo preuredili, sada je to prostorija gde kad uberemo povrće i voće ga sortiramo i pakujemo, ali imamo i prostor za stoni tenis i odmor. Jasle su ostale da u njima držimo ambalažu. Deo stare kuće su preuredili u hladnjaču. Zemljište je plodno, mada možda ima malo više gline nego što je potrebno pa šargarepa ne može da se izbori“, ukazuje Pavle.

Jezerce

Ispod kuća je pet plastenika u njima prave rasade, a i uzgajaju povrće. Plastenici ubrzavaju početak poljoprivredne sezone. Desno je zasađeno mirisno polje bosiljka, iz kog se čuje zujanje pčela. Tu je i kukuruz, nedavno obran. A u podnožju – maleno jezerce. Njega su napravili. Kada je došao na imanje, prvo što je Pavle primetio bio je rastavić i malo barske trave, indikatori močvarnog zemljišta. Sada je tu jezerce, koje su naselile i dve patke, mali šarančići i jedna kornjača. Komšiju koji ima bager je zamolio da nanese zemlju i napravi branu. Krenula je potom kišna sezona, voda počela da se skuplja i tako je nastalo jezerce.

„Imamo nekoliko bašti, jer kad su odvojene lokacije, možete da se nadate plodu. Ukoliko se na jednoj nešto dogodi, povrće napadne bolest, na drugoj imate rod. To nam je princip i za paradajz, boraniju, blitvu, kupus, kelj lišćar, kukuruz, krompir, šargarepu, tikvice… I biljke u skladu sa pandemijom moraju da drže distancu. Od povrća gajimo ono što bi naši kupci najviše želeli da kupe. Početkom godine uvek pravimo anketu i na osnovu nje odredimo koje količine i čega ćemo posaditi“, kaže Pavle.

Organski koncept proizvodnje korak dalje – Što rodi, rodilo je

Svojevremeno je naš sagovornik imao i ideju uslužnog uzgajenja povrća, za koju je dobio nagradu koju je uložio u izgradnju plastenika i kupovinu mehanizacije. Zamisao je bila da svakoj mušteriji odredi parče bašte, a onda da ona odluči u skladu sa potrebama šta da se od povrća seje i da za to daje mesečnu nadoknadu. Međutim, korona je promenila tok ovog koncepta uslužnog uzgajanja, za koju se prijavilo čak 50 sugrađana, među kojima i vrtići.

„Zaokružili smo organski proces proizvodnje. Od semena do ploda. U našim plastenicima pravimo sopstveni rasad. Na imanju inače glavna kultura su nam jagode koje smo zasadili na skoro hektar. Imamo i malina, kupina, crne ribizle, tu su i jabuke, šljive, kruške, orah, breskve, smokve. Posadili smo i šljive. Naš koncept je možda korak dalje u odnosu na klasičnu organsku proizvodnju, što rodi – rodi. To znači da kad posejemo biljke, nju ni  zemlju nisačim ne tretiramo, pustimo njih da se same izbore“, ukazuje Pavle.

Zasad jagode na skoro hektar

I tako i jeste. Jagode, su na zemlji koju je pokrio korov, ali i on nije „običan“ već lekovit, tu je i divlja nana, rastavić, sve to utiče u prirodnom lancu, rasteruje insekte i bolesti.

„Jagode imaju poseban ukus, još intenzivniji, zato što ih zalivamo jezerskom vodom samo onda kada su biljke zaista žedne. Na taj način plodovi nisu razvodnjeni, a ukus je koncentrisan. Znači što je voda jezerska jer ima mikroorganizme. Sledeća godina biće treća kako ih uzgajamo“, savetuje Pavle.

Tajna jagode sa intenzivnim ukusom i mirisom

Bogatstvo roda, plodovi zajedničkog rada

Kod jagoda je najskuplji sadni materija, izdaci su i za foliju, ali je najveći trošak radna snaga. Srećom u Valjevskoj Kamenici je ima, jer se stanovništvo bavi poljoprivredom. Nekada je to selo bilo pokretač tog kraja, imalo je svoju zadrugu, pa čak i benzinsku pumpu. Danas, sve stoji, vreme načelo, ali se stanovništvo polako vraća poljoprivredi. Pavle ističe da su zahvaljujući solidarnosti komšija, među kojima je komšinica Vesna i deka Milan od 95 godina, koji i danas vozi traktor, uspeli da za kratko vreme imanje zaživi. Ljudi ovog kraja su kvalitetni, sposobni, pošteni, iskreni i spremnu da pomognu bezuslovno kad zatreba.

„Sada i kad je zima, mi ne mirujemo. Imamo zimski program. Proizvodimo sok od jabuke, koji odmah dopremamo do potrošača, pravili smo i slatka, sok od paradajza, čak i nara, koji je odličan. Prodamo sve što proizvedemo, uglavnom dostavljamo do kućne adrese, a proizvodi brenda „Organela“ mogu da se kupe u pojedinom prodavnicama organske hrane. Sve radimo onako kako su naši stari radili na poljoprivrednim gazdinstvima, a na nama je samo da nastavimo, ali i da inoviramo“, kaže nasmejani Pavle Đorđević, dok se polako sprema da krene iz Gornje Bukovice ka Beogradu, kako bi isporučio sokove od jagode, tek skuvan potaž od bundeve i koprive, koji kad se jednom probaju „uvek traže još“.