UniCredit
Plodna zemlja Fruške gore Foto: Danijela Nišavić
Ratarstvo

Prošle godine više zasejano PŠENICE, RAŽI, OVSA, manje površine pod ULJANOM REPICOM i JEČMOM

U Srbiji je prošle jeseni zasejano ukupno 780.554 hektara obradivih površina, što je povećanje za 1,8 odsto u poređenju sa 2019. godinom.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku o površinama zasejanim u jesenjoj setvi 2020. pokazuju da je u Srbiji, u odnosu na 2019. godinu, više  zasejano pšenice za 3,3 odsto, raži za 10,3 posto, ovsa za 4,2 procenta, dok je manje površina pod uljanom repicom za 8,1 odsto i ječmom za dva posto.

U poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve (2010–2019), površine pod pšenicom povećane su za pet procenata. Posmatrano po regionima, u jesenjoj setvi evidentirano je manje zasejanih površina u Vojvodini za 1,1 procenat, dok je rast od dva posto zabeležen u Beogradskom regionu. U regionu Južne i Istočne Srbije, Šumadije i Zapadne Srbije, zasejane površine veće su za 2,9 odsto.

Pod pšenicom je ukupno zasejano 594.069 hektara, što je za 3,3 odsto više u odnosu na 2019. godinu, dok je pod ostalim kulturama ukupno 39.772 hektara što je za 4,8 posto manje nego 2019. godine.

„Obilne kiše u Srbiji u oktobru prošle godine sprečile su setvu pšenice, pa je u oktobru bilo posejano samo deset odsto od planiranih površina. Padavine su onemogućile obradu njiva za setvu pšenice“, kaže Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju u PKS.

Ukazuje da je optimalan rok za setvu pšenice, ječma i raži do 25. oktobra, ali se u praksi  događa da poljoprivrednici produže setvu i do novembra. Za jesenju setvu je upotrebljeno, navodi, oko 50 odsto deklarisanog semena što će, kaže, svakako uticati na visinu prinosa i kvalitet zrna. Dodaje da je suša u septembru naročito uticala na setvu uljane repice koja se seje u prvoj polovini tog meseca da bi ojačala do početka zime.

„Što se tiče kvaliteta pšenice, već sada je jasno da pšenica neće biti ujednačenog kvaliteta zato što je posejana velika količina nedeklarisanog semena. Potrebno je uložiti dosta vremena, kao i sredstava, kako bi Srbija postala poznata po proizvodnji kvalitetne pšenice“, smatra Bogunović.

Govoreći o troškovima jesenje setve tokom prošle godine, kaže da oni nisu porasli navodeći da su čak i niže cene mineralnih đubriva u odnosu na setvu tokom 2019. Podseća da se subvencije ne mogu dobiti ukoliko se seje nedeklarisano seme.

„Takođe, ne treba zaboraviti i faktor stimulacije za proizvođače, odnosno, potrebno je pronaći način da se stimuliše proizvodnja kvalitetnih sorti pšenice. Uz stimulaciju proizvođača, mora se obratiti pažnja i na otkupljivače i skladištare, kako bi oni imali svu neophodnu aparaturu i infrastrukturu za brzu analizu kvaliteta pšenice i mogućnost razvrstavanja iste“, rekao je Bogunović.