Naša priča

INTERVJU Slobodan Košutić, SUNOKO “Za tonu šećerne repe sledećeg roda 40 evra i specijalni bonus za svaki procenat veće digestije”

Slobodan Košutić

Autor: Danijela Nišavić

“Šećerna repa je i u ovoj sušnoj godini opravdala naziv “kraljice ratarskih useva”. Dok su prinosi drugih useva poput soje i kukuruza značajno podbacili, prinos šećerne repe je na nivou petogodišnjeg proseka sa natprosečnim sadržajem šećera od preko 17%. To je blizu 10 tona šećera po hektaru, što smo i zacrtali kao cilj osnivanjem našeg Istraživačko-razvojnog centra u Ljukovu kod Inđije”, kaže u razgovoru za Plodnu zemlju Slobodan Košutić, generalni direktor “Sunoko”.

Kolika je cena po toni šećerne repe ovogodišnjeg roda? Kolika je ona koju SUNOKO plaća svojim kooperantima? Zna li se koja će biti ponuđena za sledeći rod?

“Cena po toni šećerne repe ugovorne digestije 16% ovogodišnjeg roda iznosi 34 evra uz bonus u vrednosti polovine semena, što ukupno iznosi oko 35,5 evra. S obzirom da je prosečna digestija ove godine preko 17%, cena po toni plative repe sa bonusom za seme iznosi oko 37,5 evra. Proizvođači koji ostvare digestiju veću u odnosu na prosek svih Sunokovih proizvođača dobijaju i dodatni bonus za kvalitet po modelu, za svaki procenat veće digestije – po 1 evro dodatnog bonusa.  Za šećernu repu roda 2022. godine nudimo cenu od 40 evra po toni šećerne repe i dodatnu stimulaciju za natprosečan kvalitet, odnosno digestiju”.

Procene su da je 36.000 hektara pod šećernom repom, koliko od toga su u vlasništvu kooperanata, odnosno kompanije SUNOKO?

“Kompanija Sunoko ima ugovorenu proizvodnju šećerne repe na oko 24.000 hektara”. 

Ima li prostora za bolju primenu agrotehničkih mera? Šta bi one trebalo da podrazumevaju?

“U prethodne 2-3 godine je došlo do značajnog pomaka u poštovanju plodoreda i izbora preduseva za šećernu repu u smislu da sve češće proizvođači shvataju značaj plodoreda i gaje šećernu repu na četvrtu godinu na istoj parceli i da biraju sve češće strnine kao najbolji predusev za šećernu repu. Kod obrade zemljišta i predsetvene pripreme ima prostora za unapređenje u smislu sprovođenja mera koje sprečavaju sabijanje zemljišta kao najznačajnijeg resursa za poljoprivrednu proizvodnju. Misli se na mere poput minimiziranja broja prohoda, rada u suvljim uslovima i smanjenja uticaja mehanizacije smanjenjem pritiska u gumama.Već nekoliko sezona stimulišemo uzorkovanje i analize zemljišta i dajemo preporuke za đubrenje na osnovu rezultata analiza. Imali smo situaciju da je veliki deo proizvođača prekomerno đubrio sa azotnim đubrivima, što je u velikoj meri promenjeno, tj. ove godine imamo situaciju da je azot dodat u zemljište na preko 60% parcela u optimalnoj dozi, što je imalo uticaj na bolji kvalitet i sadržaj šećera u korenu šećerne repe. U svojim preporukama pratimo i evropsku nitratnu regulativu koja između ostalog reguliše vreme primene azotnih đubriva u cilju sprečavanja gubitka azota i ispiranje u dublje slojeve zemljišta i podzemne vode. Pored ekološkog značaja, ovo je posebno značajno s aspekta troškova đubriva u uslovima njihovih visokih cena. U ovom segmentu postoji značajna mogućnost za unapređenje”. 

Koliko je Istraživački razvojni centar doprineo boljim rezultatima, naročito u borbi protiv bolesti šećerne repe?

“Pored testiranja nove genetike u cilju iznalaženja novih sorti koji će bolje odgovoriti specifičnosti proizvodnih uslova u Srbiji, fokus rada Istraživačko-razvojnog centra (IRC) je unapređenje zaštite od cerkospore i rešavanje problema truleži korena šećerne repe. IRC kompanije Sunoko je opremljen najsavremenijom laboratorijskom opremom i mehanizacijom za izvođenje ogleda. Oprema u okviru svih laboratorija je na nivou referentnih svetskih naučnih instituta, tako npr. molekularna laboratorija poseduje aparate za izvođenje PCR, Real-Time PCR, kao i seroloških analiza, dok je laboratorija za zemljište opremljena ICP uređajem najnovije generacije.

Na zaštiti od bolesti lista Cercospora beticola se u prethodnom periodu značajno napredovalo što je rezultiralo da prosečna digestija sa nivoa od 13,8% u kampanji 2015.g. dođe do 15,3% u kampanji 2020.g. i do procenjenih preko 17,0% za kampanju 2021.g. Pored laboratorijskih ispitivanja, stalan kontakt i obilazak terena i proizvođača od strane kolega iz IRC-a i transfer znanja preko sirovinskog sektora prema krajnjim proizvođačima je ključ uspeha. Nastavljamo da se bavimo ovom temom i u narednom periodu jer ima još prostora za unapređenje”.

Zna li se kakvi će biti uslovi za kooperante SUNOKA za sledeću godinu i šta oni podrazumevaju?

“Cena od 40 evra po toni šećerne repe za 2022.godinu i dodatna stimulacija za natprosečan kvalitet, odnosno digestiju uz trend rastućih i stabilnih prinosa predstavljaju značajnu osnovu za planiranje sigurnih prihoda i likvidnosti poljoprivrednih preduzeća i gazdinstava. Pored povoljnih i kvalitetnih repromaterijala i beskamatnih avansa, nudimo mogućnosti dugoročnog finansiranja nabavke poljoprivredne mehanizacije za proizvodnju šećerne repe”.

Kooperanti koji do 15. decembra potpišu ugovor imaće mogućnost beskamatnog avansa do 500 evra. Koliko će to biti motiv za proizvođače?

Foto: MK Group

“Shvatili smo da je u uslovima otežanog poslovanja određenog broja poljoprivrednih gazdinstava i preduzeća zbog podbačaja drugih kultura usled suše ili drugih razloga koji su doveli do smanjene likvidnosti, neophodno da podržimo svoje partnere da prevaziđu ovaj problem i sigurno može da bude motiv za ugovaranje proizvodnje”.

Kooperanti SUNOKA ostvaruju bolju digestiju od prosečne. Koliko ona iznosi u proseku, a koliko kod vaših kooperanata, i kako po vama taj rezultat postižu? Koliko je značajan bonus koji kompanija odobrava za ostvarenu bolju digestiju od prosečne? 

“Kompanija Sunoko kao lider na tržištu diktira promene u tehnologiji proizvodnje. Kooperanti često menjaju šećeranu ili su to iste kooperacije koje imaju ugovore sa obe grupacije, tako da koriste istu tehnologiju, te stoga nema značajnih razlika u pogledu digestije. Bonus za digestiju za proizvođače iznad proseka Sunoka je stimulativan u smislu sprovođenja mera koje doprinose ostvarivanju veće digestije. Uzmimo jednostavan primer, ukoliko proizvođač ostvari digestiju od 18%, u slučaju da je prosečna digestija Sunoka 17%, a osnovna cena 40 evra po toni ugovorene repe digestije 16%, cena bi iznosila 45 evra po toni isporučene repe i uz to bi ostvario dodatni bonus za digestiju od 1 evra po toni”.

Kako biste ocenili kretanje cene šećerne repe? Koliko će rast cene energenata uticati na povećanje troškova proizvodnje u industriji? Odnosno koliko će imati uticaja na krajnju cenu šećera?

“Cena šećerne repe uglavnom prati kretanje cene šećera. U prethodne četiri godine je tržišna cena šećera bila na niskom nivou, a cena šećerne repe je pratila taj trend u prvoj godini, tj. 2018.g. Od 2019.g. se cena repe zbog nedostatka sirovine morala povećavati, pa je za šećernu industriju u Srbiji bilo izuzetno teško prebroditi ovaj period. Ove godine je započeo oporavak cene šećera na svetskom tržištu i blagi oporavak na domaćem, koji nam je omogućio da ponudimo veću cenu za šećernu repu roda 2022.g. Da bi se osigurala proizvodnja šećerne repe, njena cena mora da prati i trend rasta cena konkurentskih ratarskih kultura koje su poskupele i za više od 100%. Cenu šećera diktiraju tržišni uslovi koji pored ponude šećera na tržištu zavise i od troškova na koje u najvećoj meri utiču cena šećerne repe i cena energenata“.

Šta su planovi za iduću godinu, na koliko hektara planirate da ugovorite proizvodnju?

“Plan je da povećamo proizvodnju na 30.000 hektara.”