Naša priča

Biljana Popović iz sela Gorobilja kod Požege “Zašto je teško baviti se mlekarstvom u Srbiji”

Foto: Vladimir Lojanica

Autor: Vladimir Lojanica

Zavideli nekad Popovićima iz Gorobilja što imaju mnogo krava, kako uspevaju da postignu oko tolike stoke i unovče svoj rad. S pravom. I danas im je štala puna goveda oko kojih krvnički rade, i dalje ih hvale, ali više im ne zavide. Makar oni koji znaju računicu bavljenja mlekarstvom. 

Gorobilje je selo kod Požege čiji živalj je orijentisan na ratarstvo i voćarstvo. Nekad je bio i na govedarstvo, svaka kuća imala je najmanje po tri – četiri krave, milina bilo proći ovim krajem i videti goveda na ispaši. Sad manje ljudi, pa manje i stoke. Izuzimajući tu i tamo poneku farmu koja je opstala, zamuče tek poneka šarulja iz onih malobrojnih domaćinstava u kojima još uvek ima kadrih da gledaju stoku. I koji veruju u bolje dane po mlekare. 

Jedna od tih većih farmi pripada Biljani i Mihailu Popoviću koji drže 18 grla rase crni holštajn. Koliko je ova sorta krave zahvalna za mlekarstvo, kažu supružnici, toliko prilike za bavljenje ovom granom stočarstva nisu. 

“Dnevno proizvedeno od 250 do 450 litara mleka koje nam otkupljuje mlekara iz našeg sela. Simentalka čije meso je kvalitetnije da maksimalno 30 litara mleka dnevno, a crni holštajn 40-60 litara. Od naše najbolje krave dnevno ponekad imamo i 62 litra. Kako smo se bazirali samo na proizvodnju mleka, tako smo se i odlučili za ovu sortu”, priča za Plodnu zemlju Biljana Popović. 

Uzgoj ovoliko goveda zahteva minimum 10 sati rada dnevno, ne računajući vreme provedeno u štali, često i noću, kad se čeka da se krava oteli. Na to treba dodati setvu, oranje, kosidbu, baliranje i sve što ide da bi se imalo šta kravama staviti u jasle.  

“U pet ujutro ulazim u štalu. Prvo položim seno, posle toga silažu i koncentrat, zatim sledi čišćenje i muža. Sve ovo potraje oko četiri sata. Oko podne kravama polažem koncentrat i lucerku, a u 17 sati sledi isti proces kao i ujutro”, objašnjava Biljana Popović. 

A u njenoj štali kao u apoteci. Oko dobrih i sitih goveda sve pedantno i uredno kao da u ovoj prostoriji borave ljudi. I u ćoškovima pod krovom štale gde nema paučine primećuje se posvećenost svakom detalju. 

Jeste da se mnogo radi, ali bi još više dala sebe samo kad bi mleko donosilo plus u kućni budžet. Popovići su ugledna porodica, šest decenija na njihovom gazdinstvu proizvodi se mleko, ono im je bilo glavni izvor prihoda – dok ne dođoše crni dani po mlekarstvo. A sad su, tvrdi Biljana, najcrnji. 

Kilogram koncentrata, priča poljoprivrednica iz Gorobilja, sada je skuplji od otkupne cene mleka, a ona je 40 dinara, zajedno sa premijom koju daje država. Zbog boljeg kvaliteta Popovići sami prave koncentrat, ali su cene njegovih sastojaka mnogo poskupele. Soja je koštala 50, a sada 105-107 dinara. Kukuruz je sa 17-20 otišao na 32-33 dinara, a suncokreta sa 30  na 50 dinara. Poskupeli i nafta i đubrivo. 

“Premija za mleko je sa sedam podignuta na 10 dinara, i mlekari su spremni da otkupnu cenu povećaju za tri dinara, ali to je beznačajno u poređenju sa troškovima. Da bi proizvodnja mleka bila isplativa cena mora biti najmanje 60 dinara. Potrebno je hektar zemlje da bi se obezbedilo seno i silaža za jednu kravu. Nama od države pripada 4.000 dinara po hektaru zemlje, a proizvodnja kukuruza na toj površini košta 80-90 hiljada dinara pod uslovom da imaš svoje mašine zbog čega se svi ježe na pomen prolećne setve. Država nudi subvencionisanu nabavku traktora i poljoprivrednih mašina, ali je procedura toliko komplikovana da mnogi odustaju od nje”, predstavlja nam sliku i priliku mlekarstva danas Biljana Popović. 

Otuda i objašnjenje što su u Gorobilju i širom naokolo mnoge farme krava zatvorene u poslednje vreme i zašto narod stoku prodaje klaničarima. 

Na istoj strani medalje je i cena stoke. Junica crnog holštajna košta od 1.800 do 2.500 evra, a kada krava ostari i dođe na rashod ne može da se proda za više od 400 – 500 evra. Mušku telad Popovići prodaju za klanje a cena im je 370 dinara po kilogramu. Dalje, priča naša sagovornica, crni holštajn je mnogo osetljivija i zahtevnija rasa od drugih krava i traži češći nadzor veterinara kome Popovići mesečno plate oko 20.000 dinara. 

Da je mlekarstvo isplativa delatnost sin Mihaila i Biljane ne bi napustio selo i porodični posao i otišao u Nemačku gde radi već dve godine. Imaju dve ćerke – jedna je udata u Požegu, druga je srednjoškolka. 

Ko isključivo živi od mlekarstva – taj je u minusu. Imali smo u planu da pravimo mlekaru u kojoj bi od naše sirovine proizvodili sir i kajmak i tako više zaradili, ali je to u ovim uslovima nemoguće. Em, su potrebna velika ulaganja, em treba mnogo više raditi, a neizvesno je šta će doneti sutra”, pričaju Popovići. 

Kad bi od njih neko u ovom trenutku tražio savet da li da se upusti u proizvodnju mleka rekli bi mu – ni u ludilu. 

“Zvuči tužno i porazno jer smo zemlja Bogom dana za poljoprivredu, ali ako država i otkupljivači ne učine nešto da cena mleka poraste, govedarstva u Srbiji više neće biti. Svo mleko koje se nađe u rafovima naših prodavnica biće uvozno. Nismo daleko od tog scenarija”, upozorava Biljana Popović iz Gorobilja.  

Nekad su velike proizvođače mleka, dodaje ona, u požeškom kraju opravdano nazivali gazdama. I tanas ih tako zovu, ali više iz poštovanja jer pokrića za tu „titulu“ – nema.