Autor: Mirjana Pašćan, www.bonitet.com
Italijanski ekonomista Ernesto Siroli svoju karijeru je počeo u Africi na plantažama povrća. Njegovo iskustvo sa lokalnim stanovništvom, paradajzom i nilskim konjima promenilo je razmišljanje o ekonomiji i komunikaciji. Pre svega je naučio da ćuti i sluša.
„Priznajem da je moju karijeru oblikovao poslovni boravak u Africi. Tamo sam kao mlad ekonomista radio u Zambiji, Keniji, Alžiru, Somaliji. Učestvovao sam na projektima za koje sam verovao da donose dobro, ali sve što smo dotakli, upropastili smo“, ovako počinje priču o svom najdragocenijem poslovnom iskustvu italijanski ekonomista Ernesto Siroli. Ceo projekat bio mu je inspiracija za knjigu The Ripples from Zambezi (1995.)
Hvala bogu, pa smo tu!
Siroli je sedam godina radio sa timom poljoprivrednika na projektima koji su imali za cilj da Zambijce nauče kako se proizvodi hrana, kako je to napisao Siroli.
„Tako smo stigli u južnu Zambiju sa italijanskim semenima povrća. Pokrenuli smo plantaže u prelepoj dolini uz reku Zambezi, na plodnoj i čudesnoj zemlji. Hteli smo da naučimo lokalno stanovništvo kako se uzgajaju paradajz i tikvice“, piše Siroli.
Domaćini nisu bili preterano zainteresovani za ceo posao, pa su im Italijani plaćali da dolaze na posao na plantažama.
„Bili smo začuđeni kako to da na ovoj plodnoj zemlji ništa ne gaje, kako to da nemaju razvijenu poljoprivredu. Ali, umesto da ih pitamo koji su razlozi, mi smo se latili posla, setve i proizvodnje povrća. I mislili smo ’Hvala bogu, pa smo mi tu! Ovo je značilo da ćemo spasiti ovaj narod od gladi i siromaštva“, seća se italijanski ekonomista.
Italijanski ekonomista protiv nilskih konja
Naravno, u povoljnim uslovima, bilo je bogatog roda na zasnovanim plantažama. Italijani su zajedničkim snagama sa malo Zambijaca proizveli paradajz daleko bolji nego što im je to uspelo u Italiji.
„Paradajz je bio odličan, velikih plodova. Bili smo ponosni i sve to pokazivali lokalcima tvrdeći da je tu lako proizvoditi hranu. Bili smo puni entuzijazma. A, onda se desila noć…“, prepričava svoje dragoceno iskustvo italijanski ekonomista Soreli.
Šta se desilo?
Preko noći, naišlo je krdo od 200 nilskih konja i potamanili su sav paradajz i pregazili plantaže. Sve je bilo uništeno. Ovo je bio veliki poraz i šok za italijansku ekipu.
„Hvatali smo se za glave i uzvikivali:
’O, bože, nilski konji!’.
A Zambijci su smireno i ni malo iznenađeni odgovarali:
’Da. Zato mi ovde nemamo poljoprivredu.’
’Zašto nam niste rekli?, pitali smo’
’Niste ni pitali, odgovorili su.„
Lekcija za ceo život
„Mislio sam da samo Italijani vršljaju po Africi. Bio sam mlad. A, onda sam saznao šta su radili Amerikanci, Englezi, Francuzi. Kad sam sve uporedio, bio sam ponosan na naš projekat u Zambiji. Bar smo dobro nahranili nilske konje“, napisao je Soreli i posle ovog boravka u Africi promenio je svoj pravac poslovanja, ali komunikacije pre svega.
Italijanski ekonomista Ernesto Soreli je podvukao je i preporučio: ’Ćutite i slušajte’.
