Autor: Slaviša Stojković
Put do otvaranja pogona za preradu voćnih sokova nije bio ni malo jednostavan ali za Vojina Stojakovića iz Male Drenove cilj je bio jasan još u srednjoškolskim danima, a putanja samo jedna. Ni to što nije imao pomoć države nije ga sprečilo da sada u ruci drži svoj proizvod – sok koji je 100% prirodan bez dodatka šećera, vode, boje i veštačkih aroma. Siguran u sebe i sa dva zlatna pehara Novosadskog sajma za kvalitet proizvoda, počinje Vojin svoju priču za Plodnu zemlju. Znao je zašto je otišao iz rodnog sela, i zašto je upisao Poljoprivredni fakultet u Zemunu, odsek voćarstvo i vinogradarstvo.
Još kad je polazio na studije, znao je da će se vratiti i ostati na imanju. Tako je i bilo. Na drugoj godini sa svega 21 godinu, odlučuje da pokrene sopstveni posao. Prepoznao je trenutak, nije gubio vreme i nije čekao da završi fakultet. Uporedo je davao ispite i uvodio HACCP sistem u pogon u koji će ubrzo stići i prvi plodovi jabuke za preradu prirodno ceđenih sokova.
Sok Dreni
Druga godina fakulteta – prekretnica
„U junu 2021. godine sam odlučio da otpočnem posao ceđenje prirodnih sokova od jabuke. Prvo na red je došlo sređivanje prostorija i uvođenje HACCP sistema. Beograd je živ grad, oduvek sam imao želju da odem tamo i provedem neki deo života. Posle druge godine fakulteta dosta toga se promenilo, imao sam želju da pokrenem nešto svoje, ali i da nastavim školovanje. Fakultet mi je pomogao da odaberem ovaj put, a dalje učenje sam nastavio na kursevima koje održava “Agronet” i profesori sa Poljoprivrednog fakulteta. Imao sam dosta samopouzdanja na početku i mislim da je to bitna stavka za svaki početak“
Roditelji su pomogli finansijski i kao podrška, ali plan i sve ostalo što ide uz to je sam radio i planirao ističe Vojin, mladi preduzetnik koji je na početku imao samo jaku želju da uspe i želju da na najbolji način iskoristi porodični voćnjak površine 2,5 hektara pod jabukama, sa sortama zlatni delišes, greni smit, muca, gala, ajdared i crveni delišes. Priznaje da je dosta smelo ući u posao u tim godinama koje je on imao. Tada nemate ni dovoljno znanja, o iskustvu i da ne govorimo. Ali tako se najbolje čovek kali, grešaka ima i treba ih prihvatiti i iz njih učiti. One su jednostavno sastavni deo razvijanja posla, svako ko krene u ovakav posao mora biti spreman na greške i na učenje, ukazuje Vojin.
Početne greške…
„Moja greška je bila što sam počeo sa malim budžetom. Cela proizvodnja je koštala oko 17 hiljada evra, jako je teško precizirati koliko je u tom trenutku bio budžet za marketing i promociju, ali je dosta bio manji nego sto je trebalo biti. Potrebno je između 1.000-1.500 evra za celu godinu, što se tiče marketinga, reklama i promocije po gradovima i banjama. Teško je finansirati proizvodnju od početka do kraja, što bi naš poljoprivrednik rekao „iz svog džepa“ i bez ikakve pomoći države“.
Ako se dvoumite koje su najbolje godine za pokretanje sopstvenog posla, Vojin ističe da je to definitivno između 21. i 25. godine. Sasvim dovoljno vremena se ima da se naprave veće greške koje vam niko neće zameriti, ali i da se isprave i time unapredi proizvodnja.
Iako nije imao nikakvu pomoć od države, to ga nije omelo da dve godine za redom osvoji velike zlatne medalje za kvalitet na Novosadskom sajmu. Poslednju je osvojio na ovogodišnjem 90. Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. One sa sobom nose veliku težinu ali i obavezu najpre prema kupcima ali i samom sebi.
“Itekako mi daju vetar u leđa i potvrdu da ono što radim je dobro i da trebam da ostanem na tom putu”, ističe Vojin.
Staklena ambalaža, ekološki održiva
„Sada je prošlo već 17 meseci kako sam krenuo u prodaju i generalno kad sagledam sve što sam postigao do sada mogu da budem zadovoljan. Prvobitna količina sa kojom smo izašli na tržište bila je 4.000 malih boca. Trenutna proizvodnja i plan je 5.000 malih boca (0.33L) i 5.000 velikih boca (1l) U pitanju je staklena ambalaža, ekološki održiva. Celokupnu opremu je radila firma iz Velike Drenove “INOX Marković“.
Da bi sok „Dreni“ bio tako ukusan, celokupni tok proizvodnje je važan. Vojin uglavnom organizuje i učestvuje u radovima od rezidbe voćnjaka do prerade voća, ali bez podrške porodice, zasigurno ne bi postigao ovakve rezultate.
„Ove godine zbog hladnog i kišnog proleća ćemo imati slabiji rod. Dug je put od voćnjaka do flaše. Najviše vremena se utroši na orezivanje, proređivanje, međurednu obradu, zalivanje, berba i zatim prodaja koja je jako specificna. Jabuka je već par godina jedan od najjeftinijih voćki, a jedna od najskupljih za proizvodnju. Ono što smatram da je ključ uspeha Dreni sokova – iskrenost, disciplina, ljubav i profesionalnost, ali i miks gore sorti jabuke koje učestvuju u njegovom pravljenju. Kako bi se očuvao kvalitet i dugotrajnost, sok pasterizujem na 80 stepeni i puni se u staklene boce koje su ekološki održive. Što se tiče skladištenja sokova, bitno je da temperatura ne prelazi 25 stepeni u prostoriji, bez svetla.“
Berba jabuka iz sopstvenog zasada Foto: Privatna arhiva
Sirovine iz sopstvenog zasada jabuka
U pogonu sve još miriše na novo, u trenutku naše posete flaše su već bile napunjene i spremne da se dostave krajnjem kupcu. U Vojinovim očima velika želja i posvećenost svakom koraku u proizvodnji. U tri velike prostorije nalazi se deo za prijem robe, njenu preradu, kao i pakovanje i skladištenje. Sirovinu ne kupuje, ima svoj zasad jabuke čije su količine sasvim dovoljne da pokriju proizvodnju. Jedini problem je naći radnike, pa neretko naš sagovornik veliki deo poslova od rezidbe, preko zaštite pa do berbe radi sam ili sa svojom porodicom. Pogon je opremljen mašinom za mlevenje sirovine, presom i pasterizatorom.
„Za sve ovo vreme kako radim ovaj posao uspeo sam da formiram brend koji je prepoznatljiv po kvalitetu, dizajnu i eleganciji. Sada je vreme za proširenje na još jedan ili dva proizvoda. Planiram postepeno da rastem iz godine u godinu i širim sok po celoj Srbiji, a i šire. Na društvenim mrežama ne gubim vreme već ih koristim za reklamiranje proizvoda i postepenog širenja tržišta pošto sam svestan da su danas upravo te društvene mreže najposećenije. Vrlo je važno održavati konktakt sa kupcima i uvek ih obaveštavati o novostima. Sledeća stanica su mi banje i planinski centri naše zemlje.“
Najveća boljka naših sela je odlazak mladih, a oni koji ipak ostanu na selu ne stvaraju porodice. Takva je situacija i u Vojinovom selu. Ali, idu bolji dani…
