Autor: Slaviša Stojković
„Konačno mogu da kažem da od poljoprivrede mogu da živim rasterećeno i bez trzavica“, ovako uz blagi osmeh počinje razgovor za Plodnu zemlju mladi poljoprivrednik Nebojša Kostić iz Velikog Šiljegovca, varošice u dolini Ribarske reke, u kojoj se svaka šesta kuća bavi hortikulturom i ima registrovanu proizvodnju. Na tri hektara prostire se rasadnik “Flora” koji je Nebojša zajedno sa kumom Veljkom Pavkovićem zasadio. Elvudi, smaragd i zelena globosa, lejlandi čempres, lipa, breza, kuglasti bagrem, katalpa, japanska trešnja, tuje samo su neke od ukrasnih vrsta koje se prostiru na skoro tri hektara površine. Rastu i čekaju kupce i neko stalno mesto u vrtu.
Ali do ove konstatacije o rasterećenom i unosnom poslu u holtikulturi nije bilo lako doći, Nebojšin put traje više od jedne decenije. Da smo došli pre dve godine kod našeg sagovornika, verovatno ne bi imao vremena za razgovor. Šone je, kako ga svi u njegovom kraju zovu, pored posla oko rasadnika ukrasnog bilja, radio još dva. Posao u firmi mu je oduzimao osam sati dnevno i nakon toga bi provodio i po nekoliko sati u sezoni u zasadu jagoda. I tako godinama unazad. Sve dok nije naplatio prvu turu ukrasnog bilja, skoro pet godina nakon sadnje.
Zašto je napustio uzgoj jagoda
Nikada nije žalio da uloži u proizvodnju, znao je da od poljoprivrede ne može da se živi, pa je novac zarađen u firmi ulagao u proširenje zasada. Jagode je gajio skoro jednu deceniju, i kad smo ga pitali da li bi se opet vratio na ovo voće, usledio je brz i jasan odgvor „Ne“! Razlozi su brojni, a jedan od glavnih je nedostatak radne snage i nesigurno tržište. To što je završio srednju poljoprivrednu školu samo mu pomaže da iz godine u godinu unapređuje proizvodnju i prati trendove iz okruženja.
„Nesigurno tržište, prekomerna žaštita, skupi preparati i promena klime koja ne pogoduje ovoj osetljivoj voćnoj vrsti, uticale su na to da donesem odluku i prekinem sa gajenjem jagoda. U razgovoru sa jagodarima, čuo sam da su ove godine zbog obilnih padavina u maju, poslovali sa ogromnim gubicima. Pored toga što je bila niska otkupna cena i plodovi su bili lošeg kvaliteta. U svakom slučaju, zahvalan sam jagodama jer sam ipak skoro jednu deceniju imao kakvu takvu korist od njih, a i na nekin način su me uvele u ovaj posao koji trenutno radim“.
Rasadnik sa 60.000 sadnog materijala
A trenutno naš sagovornik, vrlo ozbiljno vodi računa o skoro 60.000 različitnog sadnog materijala. Elvudi, smaragd i zelena globosa, lejlandi čempres, lipa, breza, kuglasti bagrem, katalpa, japanska trešnja, tuje samo su neke od ukrasnih vrsta koje se prostiru na skoro tri hektara površine. Što veći izbor to je bolja prodaja, ističe Nebojša i naglašava da je konkurencija velika, pa je i veća verovatnoća za uspešnu prodaju ukoliko imate raznoliki izbor.
U poslu nije sam, pored supruge Bojane i ćerkice Anje, ortački sve obaveze ali i dobit deli sa kumom Veljkom Pavkovićem i tako od 2013. godine. Tada je i zvanično registrovan rasadnik „Flora“. Sa Veljkom je ušao u posao vođeni željom da zajedno rade, ali i uče.
Inače, Veliki Šeljegovac je varošica u dolini Ribarske reke, koja je nadaleko poznata po uspešnim stočarima. U jednom trenutku je broj grla bio veći od broja meštana, a Šiljegovac nije mali, broji oko 600 kuća. Od početka dvehiljaditih, počinje da se budi interesovanje za hortikulturom. Najpre su to bile manje površine, i onako uz okućnicu, da bi sada ovo mesto postalo prepoznatljivo po velikom broju rasadnika i raznovrsnosti ukrasnog bilja i četinara.
Svaka šesta kuća bavi se holtikulturom
Prema evidenciji našeg sagovornika, svaka šesta kuća se bavi hortikulturom i ima registrovanu proizvodnju. U Velikom Šiljegovcu se proizvede i izveze 60% od ukupne proizvodnje na teritoriji Republike Srbije, i bukvalno se na svakom koraku mogu videti kako mlađi tako i oni nešto stariji zasadi. Da ovo mesto postaje ozbiljan centar proizvodnje ukrasnog bilja, govori i ovogodišnje održavanje ali i broj učesnika na prvom sajmu hortikulture, koji je okupio blizu 40 proizvođača.
Kakav rasad kupci traže
Što je više proizvođača, to su i zahtevi kupaca veći. Vremenom se definisalo kakva je roba najplaćenija i šta se sve zahteva od proizvođača da uradi kako bi finalni proizvod bio primamljiv za kupca.
“Recimo od tuje kupci sada zahtevaju da pored odgovarajuće visine, ima i „punoću“. Mora da bude „stabilna“ i „lepo obučena“. Naime potrebno je da ima pravilan kupasti oblik, koji pri osnovi mora biti lepo zaobljen i širok i da se fino sužava kako ide ka vrhu. Bilje ne sme biti zaraženo, ili da ima bilo kakva oštećenja i mora biti ujednačenog rasta. Takođe je prskanje od korova i trave obavezno, pogotovo u letnjim mesececima.”
Ovi dani su idealni da se obavi i poslednje prskanje od trave u ovoj godini, što je naš sagovornik upravo uradio u vreme kada smo ga posetili.
„Sve to iziskuje veliki rad i trud. Pogotovo kada imate površinu od tri hektara, koliko ja imam a želite da se maksimalno posvetite proizvodnji. Veliki problem nam predstavlja nedostatak radne snage. Radnika nema ni za lek. Više ni visina dnevnice nije problem, sećam se dok sam radio jagode, nismo mogli da nađemo dovoljno radnika iako je dnevnica bila oko 4.000 dinara. Tako da veći deo posla obavljamo kum i ja.“
Da bi došla do faze presađivanja na stalno mesto biljci je potrebno oko pet godina
Za 20 godina, od jednog izrazitog stočarskog mesta, Veliki Šiljegovac postaje zelena oaza u kojoj se nalazi najraznovrsnije bilje koje krasi vrtove ambasada, gradskih parkova, koridora i okućnice širom naše zemlje, ali i regiona.
Da bi došla do faze presađivanja na stalno mesto, biljci je potrebno oko 5 godina, što znači da je i pored velikog rada, u ovom poslu presudno i strpljenje.
Kako se gaji biljka – od leje do njive
„Najpre se biljka sadi u leje i tu boravi neko vreme dok se ne primi i ne izgradi korenov sistem. Nakon toga kad dostigne 30-40 cm presađuje se u saksije, i onda u drugoj godini tako formirana biljka se presađuje u njivu na razmaku od 70*70. I tu tek počinje ozbiljan posao. Redovno okopavanje, freziranje, prskanje, zaštita nekada i na 15 dana ako zatreba, obavezno je takođe i navodnjavanje”.
Kako raste
I u toj prvoj godini nakon sadnje, biljka poraste oko 20-tak cm. U drugoj godini više se vremena posvećuje rezidbi, natapanju i zaštiti kako bi narasla do 80 cm. Da bi se u trećoj ili četvrtoj godini, u zavisnosti od potrebe kupca, pristupilo vađenju i prodaji sadnica.
Zagarantovano tržište
“Tržište je zagarantovano, kupci dolaze iz cele zemlje, e sada na svakom proizvođaču je da po najboljoj ceni proda robu. Drugim rečima ako ste primenili punu agrotehniku, imaćete kvalitet koji će se lepo naplatiti.“
Godinama se priča o odličnoj zaradi od hortikulture, i od našeg sagovornika dobijamo potvrdu ovih tvrdnji.
Najpre smo pitali koliki bi troškovi bili na površini od 10 ari? Inače Neša i ne savetuje da ukoliko ste novi u ovoj vrsti posla, odmah sadite na većoj površini, jer uporedo sa sadnjom trebalo bi krenuti sa istraživanjem tržišta.
„Jedno od traženijih biljaka je “elvudi plavi”, ona ima i lepu cenu ali i sporije raste. Takođe jedna od zanimljivih ali i zahtevnijih biljaka je “kuglasta katalpa”. Za nju je potrebno više godina da bi se formirala. Razvija se iz semena, i u trećoj godini katalpa se kalemi na kuglastu katalpu i tek na kraju 4 godine ona se vadi iz rasadnika i može da se presadi na stalno mesto. Cena tako formirane biljke je od 10-20 evra po komadu, a proizvođaču ostane barem polovina odnosno 5-10 evra po biljci”.
Kako pripremiti zemljište
Na površini deset ari, neophodno je obaviti klasičnu pripremu zemljišta, đubrenje stajskim đubrivom i obavezno obezbediti navodnjavanje. Na toj površini uglavno staje oko 2.000 sadnica. Jedna sadnica je u proseku oko 100 dinara što iznosi oko 200.000 dinara. Nakon sadnje trebalo bi računati da ćete na zaštitu izdvojiti još nekih 20.000 dinara. Ovo su orijentaciona ulaganja u prvoj godini.
„Kako vreme prolazi, novac se najviše izdvaja za radnu snagu, hemijsku zaštitu i gorivo. Potencijalna dobit za biljku Katalpu, na toj istoj parceli, ako uradite sve kako treba, nakon četir godine može biti i do 20.000 evra , što je u proseku jedna sasvim lepa plata od 450 eura na mesečnom nivou. Što je za život na selu itekako motivirajući priliv novca.“
I da zaključimo. Isplativost uzgoja ukrasnog bilja je očigledna, tržište zagarantovano samo je do vas kako ćete organizovati posao i da li ćete umeti da se izborite sa jednom od većih mana ovog posla – a to je nedostatak radne snage. Moglo bi se reći da je ovo posao idealan za višečlane porodice, koje će se međusobno pomagati i kojima ovaj nedostatak neće predstavljati neki problem.
Organizovan otkup dva puta godišnje
Dva puta u toku godine se organizuje otkup. U zavisnosti od toga da li su u pitanju lišćari ili četinari, biljke se vade početkom jeseni kad opadne lišće ili s proleća pre kretanje vegetacije. I upravo to je jedan od razloga zašto se proizvođači odlučuju da sade veći broj vrsta.
Nebojša je ostvario svoj san, ukrasno bilje mu je pomoglo da omogući ćerki i supruzu bolji život na selu. Bio je strpljiv, verovao je u ovaj posao i imao je sreće da uspostavi zdravu saradnju sa kumom. Iako su ovakvi primeri retki, ipak nam pokazuju da su mogući i da bi trebalo ugledati se na njih.
