Autor: Dr Vladimir Filipović, viši naučni saradnik, Institut za proučavanje lekovitog bilja ˝Dr Josif Pančić˝ i Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organika“, Beograd
Hajdučka trava pripada familiji glavočika (Asteraceae). Latinski naziv roda potiče od grčkog mitološkog junaka Ahila (Achillea) koji je njome izlečio ranu Telefusu, dok je naziv vrste složenica iz dve reči, prve mile – hiljada i druge folium – list, jer je list mnogostruko deljen. To u prevodu znači Ahilova trava sa hiljadu listova. U službenoj upotrebi koristi se osušeni nadzemni deo biljke u cvetu (Millefolii herba), koji bi prema Farmakopeji trebao minimalno da sadrži 2 ml/kg (s.m.) etarskog ulja. Kako se seje, koji je period setve, da li je bolja direktna setva ili preko rasada, kada je najbolje vreme za berbu, pročitajte u nastavku teksta.
Cveta preko celog leta
Koren je dobro razvijen, puzeći, žiličast. Koren se razvija sa donje strane puzajućeg rizoma. Najveća masa rizoma sa korenom se nalazi u orničnom sloju, dubine do 30 cm. Ima uspravnu maljavu stabljiku visine do 80 cm, koja je obla, izbrazdana i pri vrhu razgranata i obrasla listovima izduženog-linearnog oblika. Cela biljka je žilava i formira čvrst i gust busen. Listovi su duguljasti, dvostruko ili trostruko perasto deljeni u režnjeve. Listovi su sa obe strane prekriveni dlačicama. Cvetne glavice su sitne, veličine do 5 mm, bele boje, sakupljene na vrhu stabljike u štitaste cvasti. Na uzdignutoj cvasti, po obodu, su beli jezičasti, a u sredini žuti cevasti cvetovi kojih u proseku ima 5-6. Mirisa je aromatičnog, a ukusa gorkog i malo slanog. Cveta preko celog leta. Plod je kao i kod suncokreta, spljoštena ahenija. Seme je veoma sitno, izduženo eliptičnog oblika, svetlo smeđe boje. Težina 1.000 semena je oko 0,15 g.
Otporna na sušu i hladnoću, ne prijaju joj vlažna staništa
Hajdučka trava je veoma rasprostranjena vrsta. Kako gajena, tako i samonikla može se naći na ravničarskim terenima, pa sve do 1.700 metara nadmorske visine. Kao heliofitnu vrstu, treba je gajiti na suncu izloženim pozicijama. Veoma je otporna na sušu i hladnoću, a ne prijaju joj naročito vlažna staništa. Može se gajiti na kiselim i na alkalnim zemljištima, dobro obezbeđenim hranljivim materijama i sa povoljnim vodno-vazdušnim režimom.
Proizvodi se preko direktne setve semena ili proizvodnjom rasada
Kao višegodišnja vrsta, hajdučka trava se ne uvodi u klasični plodored. Najbolji su predusevi vrste koje ostavljaju zemljište bez korova. Tu se pre svega misli na đubrene okopavine i to one koje ranije napuštaju parcelu (na primer, krompir). Hajdučka trava ne podnosi monokulturu i na istom zemljištu može se zasnivati nakon 3 do 4 godine. Preporučena je obrada i priprema zemljišta kao za povrtarske vrste. Hajdučka trava se proizvodi preko: direktne setve semena i proizvodnjom rasada. Tehnika direktne setve nije preporučljiva, ali se u proizvodnoj praksi, često koristi.
Kada se obavlja setva
Pri direktnoj setvi, koja se obavlja u jesen, potrebno je upotrebiti od 3 do 4 kg/ha semena koje se najčešće meša sa nekim inertnim materijalom (prekrupa, pesak ili sličan materijal). Setva se može obaviti i u toku proleća, u toku marta najdalje do polovine aprila. Prilikom setve potrebno je seme sejati na površini, pošto seme hajdučke trave klija na svetlosti. U istraživanjima i u proizvodnoj praksi kao najefikasnija za gajenje hajdučke trave, pokazala se tehnika proizvodnje preko rasada. Za potrebe gajenja, rasad se proizvodi u hladnim lejama (najčešći slučaj proizvodnje) ili u zaštićenom prostoru (tople leje, plastenici i staklenici). Količina semena za zasnivanje jednog hektara za proizvodnju rasada kreće se u opsegu od 0,4 do 0,6 kg/ha deklarisanog semena. Ukoliko su proizvodene u toplim lejama rasađuju se u aprilu, a iz hladnih leja u oktobru. Sade se ručno ili mašinski na međurednom rastojanju od 70(80) cm, dok je rastojanje u redu 40 – 50 cm. Kako bi se rasad uspešno primio, potrebno ih je nekoliko puta zaliti.
Berba u momentu cvetanja
Berba počinje u momentu cvetanja, a krajnji momenat berbe je puno cvetanje. Berba se obavlja po lepom i sunčanom vremenu, kako bi se izbeglo moguće ˝kvarenje˝ sirovine. Nadzemni deo u cvetu se bere tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, taj period neretko bude i značajno duži. Najčešće se bere vršni deo biljaka dužine 20 – 25 cm. Uglavnom se suši u termičkim sušarama, gde temperature ne bi trebalo prelaziti 60 °C. Etarsko ulje hajdučke trave (Millefolii aetheroleum) dobija se destilacijom pomoću vodene pare.
Prinos i kako se čuva
Prilikom plantažnog gajenja, u prvoj proizvodnoj godini, ako je zasad zasnovan u jesen, može se dobiti sveže herbe je 10.000 – 15.000 kilograma po hektaru, a suve herbe je 1.500 – 5.000 kilograma po hektaru. U drugoj i ostalim godina prinos je od 4.000 do 5.000 kg/ha herbe. Prinos cveta u prvoj godini je do 1.000 kg/ha od zasada u punom rodu se dobija i do 2.000 kg/ha. U drugoj i ostalim godinama prinos etarskog ulja može biti od 30 do 120 kg/ha. Droga se čuva u čistom i suvom skladištu sa 10 – 12% vlage, zapakovana u slamarice ili kartonske kutije.
Blagotvorna
Hajdučka trava se najčešće koristi kao sredstvo za olakšavanje tegoba organa za varenje, za poboljšanje apetita, eliminisanje gasova, regulisanje lučenja žuči, kod bolova i grčeva u stomaku, kod amenoreje.
Upotreba za zaštitu zdravlja bilja u organskoj proizvodnji
U bioagrotehničkom smislu, koristi se najviše u organskoj proizvodnji za spravljanje pripravaka za zaštitu zdravlja bilja u organskoj proizvodnji. Uvarak (čorba) od hajdučke trave se koristi protiv vašiju, stenica, tripsa i lukove muve, ali u biokontroli različitih vrsta pepelnica, rđa i ostalih vrsta plesnivosti. Macerat od hajdučke trave se koristi za suzbijanje žičara i grčica zajedno sa uvarkom crnog luka, tako što se njihov tretman izvodi prskanjem u redove i zemljište između biljaka. Prilikom procesa kompostiranja, može se koristiti sama ili u mešavini sa drugim biljnim vrstama. U poslednje vreme se koristi kao biljka višegodišnjih „eko-koridora“ odnosno „cvetnih pojaseva“.
Poreklo sa Kavkaza i Male Azije
Poreklo hajdučke trave je iz oblasti Kavkaza i Male Azije. Samonikla, a sve više i gajena se može naći po celoj Evropi. Raste kao korov pored puteva i pruga, na livadama, na kamenjarima, ruderalnim mestima, suvim i osunčanim šumama i čistinama, od nizije do planinskih predela. U narodnoj medicini je poznato njeno lekovito delovanje u smirivanju upala kože i sluzokože, lečenju rana i gnojnih procesa, zaustavljanju krvarenja po čemu je dobila naziv hajdučka trava. Narodni naziv je dobila po hajducima koji su uvek nosili samleveni list od hajdučke trave i njime lečili rane. Hajdučka trava je višegodišnja zeljasta biljna vrsta.
