Autor: Danijela Nišavić
„Puno je izazova pred prehrambenim sektorom, a klimatske promene su samo jedan od njih. Ipak, možda i najveći. Promena klime donosi poljoprivrednom sektoru brojne negativne posledice poput sve češćih vremenskih nepogoda (suše, poplave, mrazevi), temperaturne ekstreme koji loše utiču na useve, pomeranja sezone vegetaciji biljaka, pojave novih bolesti i štetočina itd. Ipak, ne bi trebalo zaboraviti i druge savremene probleme u sektoru hrane, kao što su tzv. „Food waste and loss“ ili gubici koji nastaju u proizvodnji hrane od njive do trpeze. Potom prisutne su pretnje po biodiverzitet, nestabilni prihodi poljoprivrednika, a posledično svih u lancu prerade i plasmana hrane usled globalnih tržišnih poremećaja, depopulacija ruralnih oblasti i gubitak radne snage u agraru.“
„Puno je izazova pred prehrambenim sektorom, a klimatske promene su samo jedan od njih. Ipak, možda i najveći. Promena klime donosi poljoprivrednom sektoru brojne negativne posledice poput sve češćih vremenskih nepogoda (suše, poplave, mrazevi), temperaturne ekstreme koji loše utiču na useve, pomeranja sezone vegetaciji biljaka, pojave novih bolesti i štetočina itd. Ipak, ne bi trebalo zaboraviti i druge savremene probleme u sektoru hrane, kao što su tzv. „Food waste and loss“ ili gubici koji nastaju u proizvodnji hrane od njive do trpeze. Potom prisutne su pretnje po biodiverzitet, nestabilni prihodi poljoprivrednika, a posledično svih u lancu prerade i plasmana hrane usled globalnih tržišnih poremećaja, depopulacija ruralnih oblasti i gubitak radne snage u agraru.“
Ovim rečima Miljan Ždrale, šef agrobiznis tima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Centralnu i Jugoistočnu Evropu počeo je razgovor za „Svet bankarstva i investicija“ a koji je preneo Bonitet.com odgovarajući na pitanje šta je još potrebno učiniti osim usvajanja regenerativnih poljoprivrednih praksi kako bismo se spremni suočili sa izazovima prehrambenog sektora u 21. veku.
„Na ove, ali i druge izazove se mora pronaći odgovor, a meni je drago da je EBRD deo tog odgovora preko naše finansijske i tehničke podrške sektoru. Takođe, na ciljan način u određenim oblastima pomažemo i javnom sektoru da formuliše adekvatne agrarne politike koja može da odgovori na ove izazove.“
Na koji način srpski poljoprivrednici i kompanije iz prehrambenog sektora bi mogli da se integrišu u međunarodne lance vrednosti?
Najbolji način za to jeste saradnja sa kompanijama koje posluju globalno, odnosno, orijentisane su na izvoz na svetska tržišta. Srbija je potpisnik većeg broja trgovinskih sporazuma koji joj omogućavaju bescarinski pristup velikim tržištima poput Evropske unije, Rusije, CEFTA, a od ovih dana i Kine i to predstavlja veliku šansu za agrobiznis sektor zemlje. Da bi se ova šansa iskoristila, potreban je snažniji nastup kompanija iz zemlje na stranim tržištima, ali i privlačenje pažnje multinacionalnih kompanija i prezentovanje potencijala domaćeg agrobiznisa. EBRD podržava privatni sektor u ovim prioritetima, ali i uključivanje manjih igrača u međunarodne proizvodne lance. Neizostavan deo ovog sistema saradnje moraju biti poljoprivrednici, ali okupljeni oko zajedničkih ciljeva u zadruge i asocijacije. Na primer EBRD, zajedno sa UN FAO, upravo radi na promociji kvaliteta i izvoza domaćih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa takvim asocijacijama i na privlačenju investicija u agrobiznis sektor.
Nedavno se moglo čuti da je Agrobiznis ključni prioritet za EBRD u Srbiji. Šta to konkretno u potezima EBRD podrazumeva?
EBRD vidi poljoprivredu i proizvodnju hrane kao ključnu priliku za razvoj naše zemlje. Jasno je koliko je agrobiznis sektor važan deo naše ekonomije, izvoza i koliko ljudi zavisi od njega. Agrobiznis je i jedinstveno vezan za privatni sektor i to je ono sto EBRD želi da konkretno podrži kroz svoje finansijske proizvode. Nova rešenja, inovacije i adaptacije na trenutnu situaciju i nestabilnosti koje vidimo na tržištu. Direktne strane investicije, ali i nove ideje i inicijative lokalnih kompanija. Investicije u logistiku i unapređenje transporta, usled onog što zovemo „nearshoring“ i prilagođavanje situaciji u kojoj se trenutno nalazi Evropa, u kojoj se skraćuju proizvodni lanci, za koje smo inače navikli da počinju u Aziji. Takođe, zbog rata u Ukrajini, dunavski koridor je postao izuzetno značajan za izvoz žitarica i hrane iz regiona Srednje Evrope i Crnog Mora na Bliski Istok i Severnu Afriku i tu vidimo priliku za kompanije u Srbiji. Ali i razvoj IT sektora i primena novih tehnoloških rešenja u proizvodnji hrane i poljoprivredi. To je oblast u kojoj Srbija već ima komparativne prednosti.
Finansijski sektor, uključujući EBRD, sve više uzima u obzir uticaj klimatskih promena i degradacije životne sredine i regulatornog okruženja koje se brzo razvija u svojim odlukama za alokaciju kapitala. Pojavljuju se i novi finansijski instrumenti koji podržavaju tranziciju ka održivoj poljoprivredi, uzimajući u obzir i kombinovano finansiranje i finansiranje emisijom ugljenika. Koji vidovi kreditiranja (kreditnih linija) postoje, a namenjeni su agraru u Srbiji i da li uzimaju u obzir tranziciju ka održivoj poljoprivredi?
