Autor: Dr Vladimir Filipović, viši naučni saradnik, Institut za proučavanje lekovitog bilja ˝Dr Josif Pančić˝ i Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje ˝Serbia Organika˝, Beograd
Neven (Calendula officinalis L.) pripada familiji glavočika (Asteraceae). U službenoj upotrebi koristi se osušen cvet nevena (Calendulae flos). Poslednjih nekoliko godina na svetskom i domaćem tržištu postao je veoma tražena sirovina. U prethodnih nekoliko godina, cena jednog kilograma osušenog cveta sa ispoštovanim normativima kvaliteta, kreće se oko 4 evra. Danas se gaji i kao ukrasna biljka, jer svojom atraktivnošću i dugim periodom cvetanja, nalazi mesto u brojnim vrtovima, baštama, balkonima i terasama.
Šta leči
Ime „calendula“ dobio je od latinske imenice „calendae“ (prvi dan u mesecu), a povezuje se s tim što se sa izlaskom sunca cvetovi otvaraju a sa zalaskom zatvaraju. Neven je bio poznat u svim antičkim kulturama kao lekovita biljka za lečenje bolesti kože, probavnih organa, upalnih i infektivnih bolesti, kao lekovito sredstvo protiv žutice, kuge i nekih lakših oboljenja, ali i kao čarobna biljka i začin. Inače, u narodu je neven poznat kao „vesnik kiše“ odnosno kao barometar za kišu, jer ako su cvetovi u jutro zatvoreni tada će u toku dana sigurno padati kiša.
Neven kao jednogodišnja biljka poseduje dubok vretenast koren. U zavisnosti od uslova gajenja stablo može biti visoko od 40 do 70 cm, uglasto, sa kratkim internodijama, u donjem delu jako razgranato, maljavo. Cela biljka je ispunjena sitnim dlačicama, stablo, cvetovi i listovi su naizmenično raspoređeni, duguljasti, svetlozeleni, maljavi i blago nazubljeni ili celog oboda. Cvetovi su žuto-narandžasti ili žuto-crvenkasti, mada postoje i forme sa belim, žutim i crvenim cvetovima. Plod je bodljikava ahenija braon boje.
Gde uspeva, kako se gaji, seje,
Neven uspeva u različitim klimatskim uslovima. Najbolje uspeva u područjima sa umereno vlažnom i toplom klimom. Neven je toploljubiva biljka, kojoj pogoduju sunčani položaji. Gaji se u plodoredu. Najveće površine u Srbiji su pod sortom Domaći oranž, koja je dobro prilagođena našim agroekološkim uslovima. Neven se proizvodi direktnom setvom semena. Neven se seje mašinski direktno (žitnim ili preciznim povrtarskim sejalicama) krajem marta i početkom aprila. Nega kulture nevena je slična nezi drugih jednogodišnjih useva i sastoji se od međurednog kultiviranja, okopavanja, prihranjivanja i navodnjavanja.
Sakupljanje cveta
Cvet nevena se sakuplja isključivo po suvom i lepom vremenu. Berba se obavlja u toku dana, najčešće u periodu od 10 do 17 časova, odnosno u periodu kada prođe rosa. Rano ujutru ne vredi brati jer cvetovi jos nisu otvoreni a posle 17 časova se zatvaraju. Ručna berba cvetova obično može početi već krajem maja. Beru se samo otvoreni cvetovi, u kojima ima najviše lekovitih materija. Ukoliko su pogodni vremenski uslovi berba se obavlja svakodnevno. Ako je jak intezitet pojave pepelnice, krajem jula ili početkom avgusta, biljke se pokose na 10–15 cm iznad zemlje i odnesu sa njive a usev nakon toga retrovegetira.
Kako se suši
Manje količine se suše raširene u tankom sloju na promajnom, zasenjenom mestu, a veće količine u sušarama, na 35-40 °C. Sasvim suv cvet se stavlja u papirne vreće čuva na suvom i promajnom mestu na drvenim policama ili na paletama. Od oko 6-7 kg sirovih cvetova dobija se 1 kg suvih. Prinos po hektaru je 800-1.000 kg latica ili oko 1.500-2.000 kg suvih cvetnih glavica.
Aktivni sastojci cveta nevena deluju protivupalno, antiseptično, ublažuju grčeve, deluju na zaustavljanje krvarenja, ubrzavaju zarastanje rana, polisaharidi deluju imunostimulišuće. Najraširenija primena nevena je u dermatologiji. Neven je, sa pravom se može reći, „biljka kože“, jer nema kožne bolesti u kojoj neven ne može pomoći, koristi se za spoljašnju i unutrašnju primenu. Delotvoran je u lečenju akni, bradavica, cista, čireva, ekcema, psorijaze i seboreje, hemoroida, herpes zostera, fistula, impetiga, kožnih upala, ljuštenja kože, masne kože lica, mastitisa, opekotina, osipa, raznih infekcija kože, urtikarije, rana (gnojnih rana), rana koje teško zarastaju, ugriza i uboda insekata itd. Najčešće se u te svrhe koristi u vidu macerata, krema ili masti. Macerat nevena (dobijen maceriranjem u nekom biljnom ulju, najčešće suncokretovom, ali i maslinovom, susamovom, lanenom ili u ulju makadamije) predstavlja prirodan kozmetik koji uspešno štiti i njeguje, kako mladu tako i zrelu kožu. Jača imunitet organizma, pa ga je korisno uzimati protiv gripa.
