AIK Banka online krediti
Plodna zemlja

INTENZIVNA primena mehanizacije pogoršava fizičko stanje zemljišta, kako onda da ga ODMORITE

Direktna setva pokrovnog useva heljde Foto: Dr Vladan Ugrenović

AUTORI: Dr Vladan Ugrenović, naučni saradnik, Institut za zemljište i dr Vladimir Filipović, viši naučni saradnik, Institut za proučavanje lekovitog bilja “Dr Josif Pančić”

Pogoršanju zemljišnih osobina podjednako doprinose hemizacija poljoprivrede, kao i primena mehanizacije, prva napadom na hemijska svojstva, a druga na fizička. Sve to dovodi do slabljenja i biološkog režima zemljišta. Intezivnu agrotehniku karakteriše primena obimne mehanizacije, sa sve većom mehaničkom snagom, što unosi velike promene u poljoprivrednu praksu, a pogoršavanje fizičkog stanja zemljišta je sve više izraženo.

Tokom duge istorije, od kada se čovek bavi zemljoradnjom zbog male naseljenosti ljudima, zemljišta za obradu i korišćenje bilo je dovoljno. Tako se stvorio utisak da je to jedno neiscrpno bogatstvo koje čoveku obezbeđuje siguran i lagodan život. Međutim, taj odnos čoveka i zemljišta vremenom se sve više intezivirao i ubrzavao, a apetiti za većim profitom i prinosom i danas se povećavaju. Kao rezultat tih procesa, površine zemljišta za obradu se smanjuju, a njegove osobine pogoršavaju. Sa druge strane, svedoci smo eksplozije populacije ljudi na našoj planeti, pa se i potrebe za proizvodnjom hrane sve više povećavaju.

Kad se pretera sa “saobraćajem na njivama”

Dr Vladan Ugrenović

Degradacija zemljišta definiše se kao »rezultat jednog ili više procesa koji smanjuju postojeću ili potencijalnu sposobnost zemljišta da proizvodi dobra (kvantitativno i kvalitativno) i da pruža usluge« (FAO 1977). Međutim kada se degradacija zemljišta svede samo na njegovo fizičko stanje, onda se pod tim podrazumevaju promene u njegovoj strukturi i zapreminskoj masi. Te promene vrlo nepovoljno se odražavaju na vodni, vazdušni, toplotni i biološki režim zemljišta, a sve to dovodi do smanjenja prinosa na svim tipovima zemljišta.

Mehanizovana biljna proizvodnja uslovljava pojavu pravog saobraćaja na njivama, pri čemu zemljište trpi veliki pritisak. Ornični i površinski sloj se raspašuju i sabijaju, a sabijanje se prenosi i na podornični sloj. Upotrebom različitih oruđa grudvasto zemljište može se pripremiti, ali ne postoje mehanizovani postupci kojima bi se rasprašenom zemljištu vratila struktura. Ova osobina zemljišta obnavlja se samo prirodnim procesima koji traju mnogo duže od procesa destrukcije mehanizacijom.

Negativne posledice naročito izražene kada se zemljište obrađuje u nevreme

Intezivna biljna proizvodnja, bez oslonca na stočarstvo, specijalizovana i bez plodoreda, sa kasnostasnim sortama i sa kratkim rokovima za obradu, neumitno vodi ka tehnologiji koja se skoro isključivo oslanja na moć i snagu mehanizacije. Često se vrši ne samo pritisak, već i pravo nasilje nad zemljištem. Svake godine se pri obradi, velika količina zemljišta prevrće i premešta, pa pri oranju od samo 25 cm dubine to iznosi oko 3000 Mg ha -1 . Kada se ovome dodaju i druge operacije, koje se tokom godine sprovode, može se sagledati kolikom je dejstvu mašina i oruđa izložen ornični sloj obradivog zemljišta. Negativne posledice su neminovne, a to je naročito izraženo kada se zbog kratkih rokova zemljište obrađuje u nevreme, suviše vlažno ili suviše suvo.

Dr Vladimir Filipović

Pogoršanje strukture zemljišta više je izraženije kod pada sadržaja organske materije i humusa u njemu. Najveće pogoršanje strukture, opadanja sadržaja humus i prinosa zabeleženo je u slučajevima kada se sa njive odnose žetveni ostaci i ne vrši nadoknada organske materije. Ovo pitanje zaslužuje posebnu pažnju, jer su sve češći zahtevi da se deo energije obezbedi preradom biomase žetvenih ostataka. Impresivni rezultati, koje su obezbedila mineralna đubriva i savremena mehanizacija, udaljili su zemljoradnike od tradicionalnih znanja i svesti o značaju organske materije u zemljištu. Međutim aktuelizacija problematike zaštite životne sredine i poljoprivrede, ponovo vraća ova pitanja na scenu.

Rešenje: Odmor zemljišta, zasnivanje pašnjaka i livada, zelenih ugara, pokrovnih useva


Tako se organska materija sve više posmatra kao biološko đubrivo i kao agens biokontrole zemljišta. U tom smislu problem sabijanja zemljišta, pored racionalnije primene mehanizacije, mora se rešavati uvođenjem inovacija u praksu kao što su metode: odmora zemljišta, zasnivanjem pašnjaka i livada, zelenih ugara, pokrovnih useva, sve sa zadatkom da se poveća sadržaj organske materije u zemljištu i smanji njegovo sabijanje.