Credit Agricole sajam poljoprivrede
Naša priča

OSKAR MARKO, INSTITUT BIOSENSE “Kako je došlo do saradnje sa američkom NASA”

Oskar Marko, pomoćnik direktora za inovacije i saradnju sa privredom Instituta Biosense

Autor: Danijela Nišavić

„Osim toga što šalje ljude na Mesec i rovere na Mars, Nasa je veoma aktivna i na polju satelitskog osmatranja Zemlje, gde nastoji da pospeši naše razumevanje klimatskih promena i efekata koje će one prouzrokovati na životnu sredinu. Kao predeo sa karakterističnom kontinentalnom klimom, sliv reke Dunav je jedan od regiona koji su u Nasinom fokusu. Prošle godine je objavljen konkurs za projekte koji ispituju uticaj klimatskih promena na poljoprivredu, te nam se tim mičigenskih univerziteta obratio preko zajedničkih kolega sa MSU-a (Univerziteta države Mičigen), koje su pre nekoliko godina bile naši gosti u Novom Sadu.“

Ovim rečima Oskar Marko, pomoćnik direktora za inovacije i saradnju sa privredom Instituta Biosense, za Plodnu zemlju objašnjava kako je došlo do saradnje našeg Instituta Biosens sa američkom Nasom. Projekat će se razvijati do 2024. godine, a naši stručnjaci će itekako imati udela u istraživanju koje se odnosi na monitoring poljoprivredne proizvodnje i uticaj klimatskih promena.

Šta je udeo u projektu naših stručnjaka, a šta Nase, odnosno američkih univerziteta?

 „U ovom projektu je Nasa supervizor i pružalac satelitskih podataka. Samo istraživanje će voditi naučnici sa američkih univerziteta koji su stručnjaci iz oblasti hidrologije i modelovanja klimatskih promena. BioSens je sa druge strane institucija sa velikim znanjem i iskustvom iz oblasti informacionih tehnologija primenjenih u poljoprivredi i vodiće istraživanje vezano za monitoring poljoprivredne proizvodnje i uticaj klimatskih promena na proizvodnju. Ono što mi je posebno drago je što će naši mladi naučnici imati priliku da sarađuju sa svetskim ekspertima i unaprede svoje znanje i vidljivost u naučnoj zajednici“.

Da objasnimo kako će krajnji korisnik poljoprivrednik u Srbiji moći da koristi sistem za monitoring i racionalno korišćenje vodnih resursa i zemljišta u Srbiji?

„Iako će projekat kao rezultat između ostalog imati i preporuke o racionalnom korišćenju vodnih resursa i zemljišta, poljoprivrednici nisu primarni korisnici rezultata. Cilj projekta je da najpre razumemo kakav dugoročni efekat će klimatske promene imati na naš region, a zatim da zajedničkim snagama koje uključuju i privredu i državne i akademske institucije, vidimo šta možemo učiniti da se na najbolji način prilagodimo novoj situaciji“.

Satelitski snimak useva

Program se sprovodi do 2024. godine, na koji način će biti realizovan?

„Projekat će biti realizovan u nekoliko faza koje se tiču klimatskog i hidrološkog modelovanja, obrade satelitskih slika, dugoročnih projekcija i uticaja koji će klima u budućnosti imati. Sa tehničke strane smo oformili tim na BioSensu koji na redovnoj bazi sarađuje sa kolegama iz SAD, a ukoliko situacija sa pandemijom to dozvoli, biće nam veliko zadovoljstvo da ugostimo američke kolege u Srbiji ovog leta.“

Klimatske promene su neminovnost, šta su trendovi u poljoprivredi, primetno je pomeranje datuma setve i žetve, promene setvene strukture, plodoreda, trajanja poljoprivredne sezone?

„Da bismo razumeli kakav efekat sa sobom nose klimatske promene, ne moramo da gledamo daleko. Svedoci smo sve promenljivije klime i na našem podneblju. U poslednjih desetak godina smo imali 4 ili 5 suša, a čak i unutar jedne godine primećujemo da se ritam padavina menja. Prošle godine smo na primer imali intenzivne kiše u maju i sušu u julu i avgustu. Stoga će naša proizvodnja morati da bude robusna, odnosno što je moguće otporna na ovakve efekte. To će se manifestovati pomeranjem datuma setve i žetve, skraćivanjem perioda vegetacije, drugačijim plodoredom… Ovo su efekti koji su već intuitivno jasni kako nama tako i poljoprivrednicima, međutim do sada ih niko nije precizno kvantifikovao, a da bismo znali kako da se borimo sa klimatskim promenama, moramo najpre da ih razumemo“.

Proizvod Instituta BioSens je znanje. Trenutno, najvažnija polazna tačka za razvoj poljoprivrede su podaci, koji su to konkretno podaci koji se mogu staviti u službu istraživanja i digitalizacije poljoprivrede u Srbiji?

„Kako bismo svoje naučne rezultate stavili na raspolaganje poljoprivrednicima, napravili smo platformu AgroSens. U njoj je moguće analizirati satelitske slike njiva na svakih 5 dana, kroz različite vegetacione indekse, pristupiti vremenskoj prognozi i istorijskim meteo podacima, voditi digitalni dnevnik polja i mnoge druge stvari, a sve je podržano i mobilnom aplikacijom. Spektar funkcionalnosti platforme se širi, a najnovija funkcionalnost koja se razvija tiče se kvaliteta zemljišta, što će u perspektivi pomoći poljoprivrednicima da donose optimalne odluke koje se tiču izbora useva i đubrenja.“

Teme