Autor: Danijela Nišavić
U dvorištu Tatjane Mandić iz Banatskog dvora, gde god da se pogleda beli se beli luk. Rodila stara domaća sorta „Bosut“, koju je još njena baka Anka gajila, a oni lukovicu prenosili iz generacije u generaciju. Doneli je još iz Like kad su naselili Molin, a onda kasnije došli u Banatski Dvor. Odoleo je i seobama i godinama i vremenskim uslovima. „Bosut“ je otporan i rađa. Sada je vreme za prodaju, kupci naručuju po 650 dinara za kilogram, a za dvadesetak dana kreće nov ciklus – sadnja. Češanj po češanj i tako do prinosa od oko 160 kilograma na površini od 6×25 metara bašte.
„Bosut“ beli luk stara sorta Foto: Danijela Nišavić 
Za kupce iz daleka pošiljka stiže uredno upakovana Foto: Danijela Nišavić
Sadnja „Bosuta“ sredinom oktobra
„Ne sećam se kad je baba Anka „zapatila“ tu staru sortu, ali znam da je uvek samo svoj beli luk vrtela iznova i iznova, nikad nije mešala sa nekom drugom vrstom. Mi smo nastavili tradiciju. Beli luk se sadi sredinom oktobra. Češanj po češanj, baš je iz naše bašte koja je u sklopu kuće. Bašta je velika i „skratili“ smo je tako što smo počeli da sadimo beli luk. Odgovara mu vreme, a bašta se ne đubri, niti tretira ničim. Sve je organsko“, priča za Plodnu zemlju vredna Tatjana.
Kako se sadi, važno okopavanje zbog korova
Cena od 650 dinara za kilogram „Bosuta“ je kao i prošle godine, kako kaže naša sagovornica to je neka cenovna sredina u odnosu na organski luk i onaj u koji se prodaje u radnjama, jer je zaista kvalitetan i znaju koliko je truda uloženo u njegovu proizvodnju. Sve se radi ručno – od sadnje do čišćenja. Osim Tatjane tu je angažovana i njena majka Jelena, a kad zatreba i baka Anka. Pravo žensko preduzetništvo.
„Kada prodaju privedemo kraju i ostavimo za sebe deo za sadnju, taman dođe period za novi krug sadnje. Prilikom sadnje odvaja se češanj po češanj od glavice, dok se sredina ne sadi. Češanj se sadi na oko 10-15 cm razmaka da bi plod mogao da se razvija. Budući da se radi o bašti a ne o njivi, korova nema i istrebljena je trava, mada naravno – uvek se pojavi i raste, ali redovno se okopava između redova i plevi ona tik uz luk“.
Kad je sušniji period ljuska luka bude žuća ali je plod zdrav
Na sreću „Bosut“ je otporan. Do sada nije bilo nikakvog obolevanja, jedino kada je sušniji period desi se da ljuska bude zuća nego inače ali to ne utiče na sam plod.
„Beli luk vadimo kada su stabljike poluzelene tj. polužute dovoljno žute da je zreo, a ipak zelene da možemo da čupamo da se ne pokida, pravimo buntove po 30 komada koje vežemo i kačimo na kotarku gde ima promaje, a tamno je i da se suši. Nakon malo više od dve nedelje krećemo sa čišćenjem“, kaže Tatjana.
Do zime i do mrazeva beli luk se čuva na hladnom i tamnom mestu, na promaji. A posle može u frižider. Konzumacija je poželjna tokom cele godine.
O „Bosutu“
Lukovice „Bosuta“ su pljosnato-okruglog oblika, bele boje, težine oko 60 grama. Dobro su zatvorene a to omogućava dugo čuvanje. Čenovi su beli sa krem ovojnim listovima prosečne mase iznad pet grama. Svi čenovi, a u lukovici ih ima od osam do deset su ujednačeni, koncentrično raspoređeni. Kako kažu u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada prema svom hemijskom sastavu beli luk ima najveći sadržaj suve materije u poređenju sa drugim povrtarskim vrstama. Najveći deo sačinjavaju šećeri, oko 30%, zatim belančevine (6%), amino kiseline, mineralne materije, pepeo i vitamini, naročito vitamin C (9–37,5mg/100g) kojim su bogati zeleni listovi, visok sadržaj selena (0,14mg/100g svežeg), koji je poznat kao antioksidant. Specifičan miris i ukus potiče od eteričnih ulja, kojih ima najviše u lukovici, i kreću se 0,01–0,36%.
NAPOMENA: PRENOŠENJE TEKSTA SA PORTALA PLODNA ZEMLJA MOGUĆE JE ISKLJUČIVO UZ NAVOĐENJE IZVORA (PORTAL PLODNA ZEMLJA) I LINKOVANJE
